Greenpeace procenjuje da najbogatijih 1% globalno doprinosi oko 40% zagađenja kada se računa prema vlasništvu, dok siromašnija polovina sveta učestvuje sa samo oko 3%. Veliki deo emisija potiče od ulaganja i deoničkih uloga u ugljenično-intenzivnim industrijama, što znači da "skriveno" vlasništvo može biti važnije od jasno vidljivih znakova raskoši. Organizacija predlaže mere poput poreza na imovinu, a paralelni podaci pokazuju da su banke i investitori prošle godine uložili oko $900 billion u fosilna goriva.
Ultrabogati Odgovorni Za Skoro $1 Bilion Klimatske Štete, Pokazuje Istraživanje Greenpeace-a
Photo Credit: iStock
Nova analiza koju prenosi The Guardian i koju je sprovela organizacija Greenpeace pojačava kritike upućene najbogatijima: klimatska šteta povezana s ultrabogatima ne nastaje samo zbog vidljivih luksuza poput privatnih aviona i jahti, već i zbog ulaganja i vlasničkih udela koji generišu njihovo bogatstvo.
Prema proceni Greenpeace-a, najbogatiji ljudi na svetu godišnje su povezani sa skoro $1 trillion štete za klimu. Ključni pokretači tog uticaja nisu samo raskošna potrošnja već i vlasništvo nad ugljenično intenzivnim kompanijama, investicijama i nekretninama.
Glavni nalazi
Studija ističe nekoliko alarmantnih brojki:
- Siromašnija polovina svetskog stanovništva prema bogatstvu odgovorna je za samo oko 3% zagađenja kada se računa po vlasništvu.
- Najbogatijih 1% povezuje se sa oko 40% vlasnički računatog zagađenja.
- Ulaganja i deonički udeli koje drži gornjih 1% vezani su za približno 25% godišnjih globalnih emisija.
- Pojedinačno, najbogatijih 0.1% odgovorno je za oko 17%, a top 0.01% za oko 9% vlasničkih emisija.
- U ukupnom zbiru, zagađenje koje potiče od preduzeća i privatno posedovanih finansijskih i fizičkih sredstava čini oko 60% globalnih emisija ugljenika.
Autori izveštaja naglašavaju da je to zagađenje često "skriveno" — manje vidljivo od privatnih aviona, jahti i raskošne potrošnje, ali po obimu može biti znatno važnije jer se radi o vlasničkim vezama i ulaganju u industrije koje emituju velike količine ugljenika.
Političke i finansijske posledice
Greenpeace predlaže mere koje bi povećale odgovornost bogatih, među kojima se spominje i porez na imovinu kao način da oni koji najviše doprinose problemu više finansijski učestvuju u rešenjima. Izveštaj se objavljuje u trenutku kada podaci pokazuju da su velike banke i drugi finansijski ulagači prošle godine uložili oko $900 billion u naftu, ugalj i gas, uprkos ranijim obećanjima da će takva ulaganja smanjiti.
Clara Thompson, globalna vodeća aktivistkinja Greenpeace International za socioekonomske sisteme, ocenila je:
"U vreme kada ljudi suočavaju sa rastom računa za energiju, rastućim troškovima života i pojačanim klimatskim posledicama, mnogi se pitaju zašto bi obična domaćinstva trebalo da snose toliki teret, dok neki od najbogatijih i dalje profitiraju od industrija koje pogone krizu."
"Ovo nije samo priča o privatnim avionima i raskošnim stilovima života. Kada je reč o zagađenju koje potiče od ultrabogatih, vlasništvo ima veću težinu od same potrošnje... Klimatski dug je pitanje odgovornosti."
Šta ovo znači za Srbiju i širu javnost? Iako su procene globalne, zaključci imaju političku i društvenu važnost i za Srbiju: pitanja poreza na bogatstvo, transparentnosti vlasništva i odgovornosti investitora relevantna su i za domaću javnu politiku i finansijski sektor. Diskusije o tome ko snosi trošak energetske tranzicije i klimatskih prilagođavanja mogu se zasnivati na podacima kao što su ovi iz izveštaja Greenpeace-a.
Izveštaj ukazuje na važnost praćenja ne samo potrošnje elite, nego i njihovih investicija i vlasničkih mreža kao izvora emisija — aspekt koji često ostaje izvan fokusa javnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
