Sažetak: Nakon što je osam ugroženih azijskih lavova u Indiji nastradalo zbog ekstremnih vrućina, istraživači su predstavili sistem za upozoravanje koji kombinuje NASA-in model i istorijske pragove toplote za preko 30.000 vrsta. U ranim testiranjima model je označio više od 3.500 vrsta kao potencijalno ugrožene u periodu maj 2024. — feb 2025. Sistem može dati 3–5 meseci upozorenja za ~500 vrsta od konzervatorskog značaja, ali autori ističu da prognoze ne uklanjaju uzrok — rast globalnih temperatura.
Novi Sistem Upozoravanja Na Vrućinu Obeležio 3.500+ Vrsta U Riziku Nakon Smrti 8 Azijskih Lavova
Photo Credit: iStock
Ekstremne temperature, a ne bolest, konačno su navedene kao uzrok smrti osam ugroženih azijskih lavova krajem maja u nacionalnom parku u indijskoj državi Gudžarat. Vest je objavljena dok su istraživači predstavili novi sistem za upozoravanje na toplotu koji je u ranim ispitivanjima označio više od 3.500 vrsta kao potencijalno ranjive.
Zvaničnici su prvobitno sumnjali na parazita prenošenog krpeljima — isti koji je bio povezan sa ranijim smrtnim slučajevima — ali je, prema izveštajima Inside Climate News i lista The Hindu, država Gudžarat zaključila da su smrti posledica ekstremne vrućine.
Kako sistem radi
Sistem opisan u izveštaju kombinuje NASA-in Goddard Earth Observing System sa istorijskim pragovima toplotnog stresa za više od 30.000 vrsta (sisara, ptica, reptila i vodozemaca). Model procenjuje kada i gde bi divlje vrste mogle biti izložene opasnim temperaturama — i to do devet meseci unapred.
Korišćenjem podataka iz 2024. godine, najtoplije zabeležene globalno, istraživači su ustanovili da model predviđa neviđeno izlaganje toploti za više od 3.500 vrsta u periodu od maja 2024. do februara 2025.
Koje regije i kakvi efekti
Meksiko je među najteže pogođenim državama, sa saveznom državom Tabasko koja je dobila posebnu pažnju zbog prognoziranog intenziteta toplotnih talasa. ICN navodi primere masovnih smrtnosti: howler majmuni u Meksiku, leteće lisice u Australiji i velike mase morskih organizama duž zapadne obale SAD i Aljaske.
Čak i ako životinje prežive, povišene temperature mogu poremetiti ishranu, razmnožavanje i normalno ponašanje, što zatim utiče na čitave ekosisteme — od ishrambenih mreža i kontrole štetočina do turizma i otpornosti pejzaža.
Praktična vrednost i ograničenja
U mnogim slučajevima model bi mogao ponuditi 3–5 meseci unapred, omogućavajući upravama parkova, konzervatorima i zajednicama da preduzmu zaštitne mere za skoro 500 vrsta od konzervatorskog značaja. Biolog Eric Riddell je ocenio da je takvo kratkoročno prognoziranje „hitno pitanje koje treba rešiti”.
„Ne predviđamo samu posledicu — predviđamo da će vrste biti izložene veoma ekstremnoj toploti koju možda nikada ranije nisu doživele. Možda će se snaći, možda neće, ali to je vrlo crvena zastavica,” rekao je koautor studije Josep M. Serra-Diaz za ICN.
Ipak, autori i stručnjaci upozoravaju da sama prognoza ne rešava suštinski problem: ako globalne temperature nastave da rastu, takva upozorenja samo ukazuju na rizik, ali ne uklanjaju uzrok.
Širi uticaj na ljude
Ista pregrejana planeta koja ugrožava divlje vrste pojačava rizike i za ljude — posebno za poljoprivrednike, radnike na otvorenom i ranjive zajednice u gradovima. Pad biodiverziteta može da oslabi lokalne ekonomije, poveća štetu na usevima i smanji otpornost ekosistema na klimatske šokove.
Izvori: Inside Climate News, The Hindu, izjave autora studije i relevantni naučni podaci iz 2024. godine.
Pomozite nam da budemo bolji.
