Japanski sud je odobrio retki posthumni ponovni proces za Hiromua Sakaharu, osuđenog 1984. na osnovu priznanja za koje je tvrdio da je bilo iznuđeno. Sakahara je umro 2011. dok je služio doživotnu kaznu, a porodica je zahtevala ponovni proces još od 2001. Predložene reforme ograničile bi pravo tužilaca na žalbu, dok stručnjaci upozoravaju na potrebu hitnih mera zbog rizika od pogrešnih presuda.
Posthumni Ponovni Proces Za Hiromua Sakaharu: Porodica Dobija Ranu, Sistem Traži Promene
Koji Sakahara with a photograph of his Father Hiromu Sakahara. - Yumi Asada/CNN
Kada je japanski sud odobrio ponovni proces za Hiromua Sakaharu, u sudnici nije bio optuženi koji bi slavio oslobađajuću presudu. Umesto toga, članovi porodice okupili su se pored njegove grobnice da podele vest koju je decenijama priželjkivao.
Koji Sakahara visits his father's grave in Hino Town, Shiga Prefecture on March 18, 2026. - Takuya Yoshino/AP
Sakahara je preminuo 2011. dok je služio doživotnu kaznu za ubistvo upravnice prodavnice u selu Hino, zločin iz 1984. za koji je osuđen na osnovu priznanja koje je kasnije tvrdio da je bilo iznuđeno. Retki posthumni ponovni proces trebalo bi uskoro da počne, što je ponovo otvorilo širu debatu o reformi japanskog pravosudnog sistema.
Hiromu Sakahara (left) poses in a family photo. - Courtesy of Koji Sakahara
Porodična borba i dokazi
Koji Sakahara, njegov sin, rekao je za CNN da je žalost što porodica nije uspela da izvuče oca iz zatvora pre nego što je umro. „Iako me raduje odluka o ponovnom procesu, i dalje je to užasno bolno“, rekao je Koji, sada 64 godine.
Hiromu Sakahara in hospital after contracting pneumonia. - Courtesy of Koji Sakahara
„Žalim što nismo uspeli da spasemo mog oca iz zatvora“, rekao je Koji Sakahara.
Porodica je prvi zahtev za ponovni proces podnela 2001. Tokom istrage i nakon suđenja, Sakahara je tvrdio da je priznao tek nakon nasilnih pritisaka tokom ispitivanja. Odbrana je kao ključan dokaz istakla negativ filma iz spisa predmeta koji ukazuje na mogućnost da je policija usmeravala optuženog ka mestu gde je pronađeno telo.
A lawyer holds a banner that reads "Retrial begins" after a court ordered a retrial for Hiromu Sakahara. - Kyodo News/Getty Images
Širi problem: "hostage justice" i reforme
Japan često kritikuju zbog prakse koja se u međunarodnom diskursu naziva „hostage justice“ — dužeg pritvaranja osumnjičenih tokom ispitivanja i ograničenog pristupa advokatu. Sa stopom osude većom od 99%, grupe za ljudska prava i UN-ovi komiteti ukazuju na rizik od pogrešnih presuda.
Koji, the eldest son of Hiromu Sakahara, speaks at a press conference following the decision to begin a retrial in the “Hino Town case.” on February 25, 2026 in Osaka, Japan. - The Asahi Shimbun/Getty Images
Slučaj Sakahare podstakao je predlog zakona koji bi otežao tužiocima da se žale na odluke o odobrenju ponovnog procesa: tužioci bi mogli podneti žalbu samo ako postoje „dovoljni razlozi“. Ministarstvo pravde i neki predstavnici tužilaštva upozoravaju da bi ograničavanje prava na žalbu moglo potkopati sigurnosne mehanizme i uticati na efikasnost ispitivanja.
Međutim, premijerka Sanae Takaichi podržava izmene, naglašavajući da je hitno potrebno da sistem omogućava brzo ispravljanje pogrešnih presuda. Stručnjaci za krivično pravo, poput profesora Tomonobua Ishide, upozoravaju da su decenijska kašnjenja u ispravljanju grešaka „jedan od najozbiljnijih problema“ u japanskom krivičnom sistemu.
Retki posthumni procesi i posledice
Sakahara je verovatno tek drugi čovek kome je u posleratnom Japanu odobren posthumni ponovni proces. Prvi poznati slučaj bio je oslobađajuća presuda Šigeko Fuji iz 1985. (šest godina po smrti), a nedavno je Iwao Hakamata oslobođen nakon više od četiri decenije na smrtnoj kazni.
Porodice pogrešno osuđenih često trpe višedecenijsku stigmu, psihičke i socijalne posledice. Koji Sakahara kaže da je stalna borba ostavila osećaj krivice i žaljenja: „Da je ponovni proces odobren dok je bio živ, on bi i dalje bio među nama.“
Advokat odbrane Ryota Ishigawa, koji je vodio slučaj dve decenije, rekao je da je odluka o ponovnom procesu došla prekasno i nazvao sistem „fundamentalno nepravdom“. Poziv za reformom podrazumeva balans između zaštite prava osumnjičenih i efikasnosti istrage — pitanje koje će Japan sve glasnije morati da reši.
Ovaj slučaj ima potencijal da ubrza promene u zakonodavstvu i praksi, ali i da otvori dublju javnu debatu o tome kako garantovati pravičnost bez ugrožavanja temeljnih procesa dokazivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
