Mohammad Bagher Ghalibaf je izrastao u centralnu javnu figuru iranskog rukovodstva nakon sukoba između SAD i Izraela. Predvodio je pregovore koji su doveli do obustave neprijateljstava i ostavio snažan utisak na američku delegaciju u Islamabadu. Njegovo intenzivno prisustvo na društvenim mrežama i imenovanje za nadzor odnosa sa Kinom ukazuju na rastući uticaj, ali analitičari upozoravaju da on i dalje odgovara višim centrima moći u Teheranu.
Ghalibaf: Ambiciozno "Javno Lice" Irana U Post-Khamenei Eri
Ghalibaf (L), here shaking hands with Pakistan's Prime Minister Shehbaz Sharif (R) is a key figure in the talks (-)(-/Pakistan Prime Minister's Office/AFP)
Mohammad Bagher Ghalibaf, predsednik iranskog parlamenta, izdigao se kao ključni pregovarač i jedno od najistaknutijih javnih lica u vrhu Islamske Republike dok zemlja ulazi u novu fazu posle rata između SAD i Izraela.
Uloga u pregovorima i prestižna javna pojava
Kao stub establišmenta tokom otprilike tri decenije i jedno od najistaknutijih laičkih lica u režimu, Ghalibaf (64) je predvodio ratne napore i vodio pregovore koji su kulminirali sporazumom o obustavi neprijateljstava objavljenim u ponedeljak. Njegova pojava u javnosti — naročito vođenje iranske delegacije u razgovorima u Islamabadu u aprilu, gde se sreo sa potpredsednikom SAD JD Vanceom — označila je najviši nivo kontakta između Vašingtona i Teherana još od 1979. godine.
Fotografije i snimci koji su kružili na društvenim mrežama prikazali su Ghalibafa u centru pregovaračkog tima, gestikulirajućeg i aktivnog, dok su drugi zvaničnici, poput ministra spoljnih poslova Abbasa Araghchija, delovali diskretnije.
Neizvesnost u vrhu vlasti
Način na koji će iransko rukovodstvo funkcionisati bez dugogodišnjeg vrhovnog vođe A. Khameneija ostaje nejasan. Medijski izveštaji pominju Mojtabu Khameneija kao imenovanog naslednika, ali njegova javna pojava je ograničena i o tim informacijama postoje kontradiktivni izveštaji. S obzirom na osetljivost situacije, mnoge tvrdnje o žrtvama u napadima i o kadrovskim promenama i dalje treba smatrati delimično nepotvrđenim dok ne budu potvrđene iz više izvora.
Online prisustvo i diplomatski stil
Ghalibaf je održao visoki profil na društvenim mrežama gotovo svakodnevnim objavama koje kombinuju komentare o pregovorima, retoriku pretnji u slučaju nastavka sukoba i komunikaciju usmerenu ka domaćoj i međunarodnoj publici. Njegove objave na platformi X na idiomatskom američkom engleskom pokrenule su spekulacije o tome ko ih piše, jer Ghalibaf nije poznat kao tečan govornik engleskog. IranWire je naveo da su postove možda sastavljali bivši savetnici iz SAD, ali to nije potvrđeno.
"Nakon Larijanijevog ubistva, Ghalibaf se izdigao kao novo javno lice ratnih napora i diplomatije Islamske Republike," rekao je Farzan Sabet iz Geneva Graduate Institute, uz napomenu da Ghalibaf i dalje odgovara višim centrima moći u Teheranu.
Politička biografija i kontroverze
Ghalibafova karijera obuhvata vojne i civilne funkcije: komandant u Revolucionarnim gardama (ranije u komandama vazduhoplovnih snaga), šef policije Teherana, gradonačelnik prestonice i sada predsednik parlamenta. U maju je navodno dobio zadatak da nadzire važan odnos između Irana i Kine, najvećeg kupca iranske nafte, što je dodatno pojačalo utisak njegovog rasta u hijerarhiji.
Međutim, ljudskopravaške organizacije optužuju ga da je u različitim ulogama bio umešan u gušenje protesta — od studentskih demonstracija 1999. i protesta nakon spornog izbora 2009. (Zeleni pokret) do masovnih protesta koji su dostigli vrhunac u januaru 2026. — optužbe koje on i njegovi pristalice osporavaju ili umanjuju.
Procena uticaja
Analitičari ocenjuju da je Ghalibaf postao vidljivo i važno javno lice iranske diplomatije i ratnih napora, ali upozoravaju da ne treba preuveličavati njegovu autonomiju: ključne odluke i dalje se donose u koordinaciji sa drugim centrima moći u Teheranu, uključujući Revolucionarne garde i, prema izveštajima, uticaj članova porodice vrhovnog vođe.
Dok njegova sposobnost da impresionira strane delegacije i njegova uloga u pregovorima povećavaju njegov profil, njegova prošlost i sumnje u vezi sa autoritarnim postupcima ostaju delovi javne procene njegovog karaktera i legitimnosti kao potencijalnog „vođe novog Irana“ u očima nekih zapadnih komentatora.
Pomozite nam da budemo bolji.
