Tim iz Leibniz Institute on Aging u Jeni otkrio je da pad nivoa fosfatidilholina utiče na krutost mitohondrijalnih membrana i raspad mreža mitohondrija. U modelu C. elegans, dopunjavanje fosfatidilholina ili holina vratilo je mladalačku strukturu mitohondrija za dva dana. Srodni signali u ljudskim ćelijama i kliničkim podacima ukazuju na seksualne razlike, naročito pad kod žena tokom menopauze. Rezultati su obećavajući, ali zahtevaju dalja istraživanja pre primene na ljude.
Otkriven Molekul Koji Može Obrnuti Stanično Starenje: Fosfatidilholin Vratio Mlađu Strukturu Mitohondrija Za Dva Dana
Photo Credit: iStock
Naučnici iz Leibniz Institute on Aging (FLI) u Jeni identifikovali su ključnu ulogu lipida fosfatidilholina u održavanju elastičnosti mitohondrijalnih membrana i njihove međusobne povezanosti. U eksperimentima na modelu C. elegans pokazano je da dopunjavanje ovog lipida — ili supstance koja učestvuje u njegovoj sintezi, holina — može vratiti mlađu strukturu mitohondrija za svega dva dana.
Šta su istraživači pronašli?
Tim je uočio da sa starenjem opada koncentracija fosfatidilholina u membranama, što čini mitohondrije rigidnijim i dovodi do raspadanja njihovih mreža. Kada se te mreže razdvoje, mitohondriji slabije prenose energiju unutar ćelije, što može uticati na pokretljivost, oporavak i šire metaboličko zdravlje.
Istraživači su genetski onemogućili sintezu fosfatidilholina u mladim crvima i dobili mitohondrijalni izgled sličan onom kod starijih jedinki. Suprotno tome, starijim crvima dato je ili direktno fosfatidilholin ili holin — i njihova mitohondrijalna arhitektura postala je karakteristična za mlađe jedinke već nakon dva dana.
Podrška iz ćelijskih i kliničkih podataka
Osim na C. elegans, tim je tražio srodne signale u ljudskim ćelijskim modelima i velikim kliničkim skupovima podataka. Pronađeni su obrasci koji ukazuju na seksualne razlike: pad fosfatidilholina bio je relativno izraženiji kod žena u menopauzi, što sugeriše da hormonske promene mogu uticati na ovaj metabolički put.
Autori studije naglašavaju da su rezultati obećavajući, ali i predostrožni — najdramatičniji efekti u ovom radu viđeni su kod crva, a ne kod ljudi. Potrebna su dalja istraživanja pre nego što se bilo kakve primene na ljude razmotre.
„I sami smo bili iznenađeni koliko snažno ova molekula utiče na strukturu, povezanost i funkciju mitohondrija“, rekao je prvi autor dr Tetiana Poliezhaieva za ScienceDaily.
Dr Maria Ermolaeva, koautorka, dodala je: „Naš rad pokazuje da su i mitohondrijalno i sistemsko starenje, bar delimično, modifikabilni. Ako razumemo osnovne procese, možda ćemo moći primeniti ciljne protumere.“
Studija je objavljena u časopisu Nature Communications. Iako su nalazi još u ranoj fazi, oni dodatno povezuju ishranu, metabolizam i proces starenja, otvarajući potencijalne pravce za buduća istraživanja o tome kako nutritivni ili metabolički pristupi mogu uticati na ključne biohemijske promene povezane sa starošću.
Napomena za čitaoce: Ovo istraživanje ne znači da su postojeće metode za „obnavljanje“ mitohondrija primenljive na ljude bez dodatnih studija i kliničkih ispitivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
