Specijalni krivični sud uz podršku UN otvorio je suđenje bivšem predsedniku Centralnoafričke Republike Françoisu Bozizéu, optuženom za zločine protiv čovečnosti počinjene između 2009. i 2013. godine. Predmet se odnosi na zlostavljanja u zatvoru i vojnom centru u Bossembéléu, oko 150 km od Bangua. Bozizé (79) sudi se u odsustvu jer se nalazi u egzilu u Gvineji-Bisau, čije vlasti su odbile izručenje, dok su trojica bivših vojnih zvaničnika takođe optužena i očekuju se na sudu.
Počelo suđenje bivšem predsedniku Centralnoafričke Republike Françoisu Bozizéu pred sudom uz podršku UN
FILE- President of the Central African Republic Francois Bozize speaks to the media at the presidential palace in Bangui, Central African Republic, on Jan. 8, 2013. (AP Photo/Ben Curtis, File)(AP Photo/Ben Curtis)
Bangui, Centralnoafrička Republika — Sud uz podršku Ujedinjenih nacija u utorak je zvanično otvorio suđenje bivšem predsedniku Françoisu Bozizéu, optuženom za zločine protiv čovečnosti zbog zloupotreba koje su, kako tvrdi tužilaštvo, počinili pripadnici njegovih bezbednosnih snaga između 2009. i 2013. godine.
Ovo je šesti predmet koji vodi Specijalni krivični sud (SKS), tribunal osnovan 2015. uz podršku UN radi procesuiranja teških krivičnih dela počinjenih tokom višegodišnjih sukoba u zemlji.
Predmet suđenja
Glavni predmet optužbe odnosi se na zlostavljanja u zatvoru i vojnom centru za obuku u Bossembéléu, oko 150 kilometara severozapadno od prestonice Bangui. Tužilaštvo navodi da je Bozizé odgovoran kao vojni komandant za dela pripadnika predsedničke garde i drugih bezbednosnih formacija, uključujući "ubistva, prinudna nestanka, mučenja, silovanja i druge nečovečne radnje".
Suđenje u odsustvu
Bozizé (79) sudi se u odsustvu — od 2023. godine nalazi se u egzilu u Gvineji-Bisau, čije vlasti su odbile da ga izruče uprkos međunarodnoj poternici koju je sud izdao 2024. godine.
Osim njega, na optuženičkoj klupi su i trojica bivših vojnih zvaničnika: Eugène Barret Ngaïkosset, Vianney Semndiro i Firmin Junior Danboy, koji se očekuju u sudnici.
Istorijski kontekst
Bozizé je došao na vlast državnim udarom 2003. godine i vladao do 2013., kada ga je svrgnula uglavnom muslimanska pobunjenička koalicija Seleka. Njegovo svrgavanje pokrenulo je talas nasilja između boraca Seleke i pretežno hrišćanskih milicija Anti-Balaka, u kome su stradali hiljade civila.
Mirni sporazum potpisan je 2019. godine, ali je šest od 14 potpisanih oružanih grupa kasnije istupilo iz dogovora, pa nasilje i dalje pogađa region — sukobi uključuju vladine snage, savezničke milicije i razne pobunjeničke formacije.
Izjave i očekivanja
„Žalosno je što François Bozizé nema hrabrosti da se suoči sa pravdom u sopstvenoj zemlji“, rekao je Maximin Lin Crozon Cazin, koji tvrdi da je bio pritvoren i mučen u Bossembéléu tokom Bozizéove vladavine. „Očekujem da će suđenje utvrditi istinu i omogućiti reparacije.“
Advokatica Bozizéa, Marie Edith Douzima-Lawson, odbila je da daje detalje pre početka procesa, navodeći samo da odbrana raspolaže „čvrstim argumentima“.
Druge posledice
Centralnoafrička Republika spada među najsiromašnije zemlje na svetu: uprkos velikim rezervama zlata, procenjuje se da jedan od tri stanovnika živi od manje od 2 dolara dnevno.
U zemlji je takođe bila aktivna ruska privatna vojna grupa Wagner, koja je bila angažovana na obezbeđivanju sadašnjeg predsednika Faustin-Archange Touadére i u borbama protiv nekih pobunjeničkih formacija.
Suđenje pred Specijalnim krivičnim sudom nastaviće se po utvrđenom procesu; očekuje se da će ročišta pružiti dodatne dokaze i svedočenja o događajima iz perioda 2009–2013.
Pomozite nam da budemo bolji.
