Pakistan je posredovao između SAD i Irana što je dovelo do najave "trenutnog i trajnog" prekida vojnih dejstava i ceremonije potpisivanja 19. juna u Švajcarskoj. Islamabad je u martu zvanično počeo da prenosi poruke između Teherana i Vašingtona, koristeći svoj kredibilitet i regionalne veze. Ipak, ključna sporna pitanja — iranski nuklearni program, sankcije i Hormuški moreuz — ostaju nerešena, pa je predstoji dalje diplomatsko posredovanje.
Zašto je Pakistan Postao Ključni Posrednik u Sporazumu SAD–Iran?
Pakistan's military chief Asim Munir has led diplomatic efforts to end the US-Iran war (Jacquelyn MARTIN)(Jacquelyn MARTIN/POOL/AFP)
Pakistan je odigrao ključnu ulogu u naporima da se obustave oružane operacije između Irana i Sjedinjenih Država, nakon čega je premijer Shehbaz Sharif najavio sporazum o "trenutnom i trajnom" prekidu vojnih dejstava. Ceremonija potpisivanja zakazana je za 19. jun u Švajcarskoj, a Islamabad je poručio da će nastaviti pripreme za dalje pregovore.
Kako je Pakistan zauzeo centralnu ulogu?
Već u martu Islamabad je javno potvrdio da prenosi poruke između Teherana i Vašingtona, otvarajući kanale komunikacije u trenutku intenzivnih sukoba. Pakistanski angažman izazvao je pohvale, ali i iznenađenje kod nekih posmatrača; ključ je, prema onima koji prate pregovore, bila poverljivost posrednika.
"Glavni faktor je bila kredibilnost posrednika. Pakistan je ispunio uslove, jer je uživao poverenje Irana i SAD", rekao je Asif Durrani, bivši ambasador Pakistana u Teheranu.
Iran i Pakistan dele granicu dugu oko 900 kilometara i brojne kulturne i verske veze. Pakistan je većinski sunitska država, ali ima drugu po veličini šiitsku zajednicu na svetu posle Irana. Istovremeno, Islamabad održava složene odnose sa SAD, bliske sigurnosne veze sa Saudijskom Arabijom i "čvrste" ekonomske veze sa Kinom, glavnim trgovinskim partnerom Irana.
Ko je vodio mirovne napore?
Veliku ulogu imao je načelnik generalštaba pakistanske vojske, general Asim Munir. Njegove veze sa komandama Iranskih revolucionarnih gardi i međunarodna prepoznatljivost pojačale su uticaj Pakistana u pregovorima. Munir, bivši šef obaveštajnih službi, na čelu vojske je od 2022. godine, a njegovo ime se povezuje i sa ličnim kontaktima na najvišem nivou.
Šta je Islamabad postigao i sa kojim izazovima?
Pakistanski napori omogućili su istorijske susrete delegacija Irana i SAD, ali početni pregovori nisu razrešili najteža pitanja: iranski nuklearni program, sankcije i bezbednost Hormuškog moreuza. Tok procesa bio je prekinut višestrukim eskalacijama sukoba, dok su diplomatske aktivnosti uključivale razgovore sa Rijadom, Dohom, Pekingom, Vašingtonom i Teheranom.
Katar je pojačao ulogu kao koordinirajući partner u kasnijim fazama, dok je Pakistan javno zahvalio Dohi na podršci u posredovanju.
Zašto je Pakistan to uradio?
Kriza na Bliskom istoku dodatno je uvećala inflacionarni pritisak i bezbednosne rizike za Pakistan, naročito u regionu južnog Beludžistana gde postoji rastući ustanak. Islamabad takođe traži međunarodnu podršku u svojim spornim odnosima sa Avganistanom i Indijom, i pokušava da poboljša međunarodni imidž kako bi privukao investicije i omogućio projekte kao što je gasovod iz Irana.
Šta sledi?
Proces je daleko od završenog: inicijalni sporazum nije obuhvatio najuža pitanja iranskog nuklearnog programa i sankcija, pa će biti potrebna dalja diplomatija u kojoj Pakistan može imati značajnu, ali i rizičnu ulogu. Analitičari upozoravaju da transparentno preuzimanje uloge posrednika izlaže Islamabad i riziku reputacionih posledica ukoliko pregovori propadnu.
Ključne poruke
- Pakistan je uspeo da otvori direktne kanale između Teherana i Vašingtona.
- Ostaju nerešena temeljna pitanja: nuklearni program, sankcije i Hormuški moreuz.
- Diplomatski angažman uključuje saradnju sa državama Zaliva, Kinom i Katarom.
- Motivi Pakistana su i bezbednosni i ekonomski, uključujući težnju za investicijama i gasovodom iz Irana.
- Uloga posrednika povećava međunarodni profil Pakistana, ali nosi i značajne rizike.
Pomozite nam da budemo bolji.
