Digitalni alati i A.I. menjaju borbu za opstanak biljaka — izveštaj Kew-a

Digitalna revolucija menja način na koji naučnici beleže, analiziraju i štite biljni svet. Nova studija Royal Botanic Gardens, Kew pokazuje da masovna digitalizacija herbarijumskih primeraka i upotreba veštačke inteligencije (A.I.) donose brže i preciznije uvide koji mogu spasiti vrste od izumiranja.

Digitalizacija herbarijuma otvara nove mogućnosti

Decenijama su botaničari prikupljali biljke i gljive pritiskanjem, sušenjem i etiketiranjem uzoraka koji su čuvani u herbarijumima. Ti primerci sadrže ključne informacije o mestu nalaza, periodu cvetanja i staništu. Sada se milioni takvih uzoraka skeniraju i dele putem digitalnih baza, što omogućava istraživačima širom sveta da analiziraju velike količine podataka i dobiju širu, globalnu sliku stanja flore.

Primeri iz prakse: Honduras i Nigerija

U Hondurasu su istraživači objedinjavali digitalne zapise o papratima, uključujući primerke čuvane u zemlji i u inostranstvu, i otkrili da 33% vrsta koje rastu u zaštićenim područjima nije bilo obuhvaćeno planovima upravljanja. Takve informacije pomažu da se ograničeni resursi usmere tamo gde su najpotrebniji, kako je naglasio Johan David Reyes Chávez sa University College Cork.

U Nigeriji je proces digitalizacije tek započet — samo oko 7% primeraka je dostupno u globalnim bazama. Ipak, i ti ograničeni podaci već donose uvid: nigerijski primerci su pokazali da se lekovita biljka Cnestis ferruginea zapravo rasprostire na površini pet puta većoj nego što se ranije mislilo na osnovu primeraka iz inostranstva.

Veštačka inteligencija ubrzava otkrića

Izveštaj, zasnovan na radu više od 400 naučnika, ističe kako A.I. omogućava analizu stotina hiljada do miliona digitalnih zapisa. U jednoj velikoj studiji A.I. je obradila oko 8 miliona digitalnih primeraka i pokazala da se period cvetanja u proseku pomerio za više od 2 dana po deceniji tokom poslednjeg veka, što je direktan pokazatelj klimatskih promena.

Izazovi i poziv na akciju

Ipak, veliki deo svetskih zbirki ostaje ne-digitalizovan: manje od 16% herbarijumskih uzoraka globalno je digitalizovano i podeljeno. Ne-digitalizovane kolekcije, koje Kew naziva "tihim herbarijumima", uglavnom se nalaze u siromašnijim zemljama i zbog nedostatka resursa rizikuju da ostanu van fokusa međunarodne nauke.

„Ako ovim zbirkama ne budemo obezbedili dovoljno sredstava, rizikujemo da izgubimo mnoge vrste koje bismo mogli sačuvati,“

Autori izveštaja pozivaju na investiranje u digitalizaciju i kapacitete za obradu podataka u zemljama u razvoju kako bi se obezbedilo ravnopravnije i efikasnije očuvanje globalne biodiverziteta.

Šta ovo znači za javnost i donosioce odluka

Digitalizacija i A.I. ne menjaju samo naučna saznanja — one pružaju praktične alate za planiranje zaštite, praćenje promena u ekosistemima i identifikovanje prioritetnih oblasti za očuvanje. Brže delovanje, zasnovano na preciznim podacima, može sprečiti gubitak vrsta i sačuvati vredne biljke koje ljudi koriste za medicinu, ishranu i druge potrebe.