Maria Maalouf osuđena na 15 godina: Novinarka tvrdi da libanski sudovi štite Hezbolah i guše kritiku

Libanska novinarka Maria Maalouf osuđena je u odsustvu na 15 godina zatvora zbog intervjua datog izraelskoj televiziji KAN News 2021. godine. Maalouf, koja živi u inostranstvu, kaže za The Jerusalem Post da je vlasti nisu obavestile pre izricanja presude i da je postupak bio formalan, dizajniran da ućutka kritičare režima i oružanih grupa.

Optužbe i kontekst

Presuda je doneta zbog izjava u kojima je Maalouf kritikovala lidera Hezbolaha Hassana Nasrallaha i iranski uticaj u Libanu:

"Hassan Nasrallah i iranska partija u Libanu uzeli su državu kao taoca i vratili je u kameno doba."

Njene tvrdnje izazvale su snažnu osudu u arapskom svetu, a gostovanje na izraelskoj televiziji dovelo je do optužbi za izdaju.

Nedostatak procedure i posledice

Maalouf ističe da nije dobila obaveštenje ni priliku da se brani: nije primila poziv za sud, nije bila prisutna na ročištu, a postupak je vođen u odsustvu. Prema njoj, takvi procesi su oblikovani da donesu presudu, a ne da omoguće pravičnu odbranu. Posledica je „kavez“ koji sprečava slobodno kretanje, kontakt sa porodicom i učešće u javnom životu.

Pretnje i neprocesuiranje

Novinarka navodi da je tokom godina prijavila više stotina pretnji: njen pravni tim podneo je prijavu s više od 500 dokumentovanih pretnji — poziva i poruka koje su uključivale pretnje silovanjem, pogubljenjem i nestankom. Prema njenim rečima, nijedna od tih prijava nije rezultirala procesuiranjem, dok je ona kažnjena velikom zatvorskom kaznom za izgovorene reči.

Obrazac presuda i politički momenat

Maalouf povezuje svoju presudu sa sličnim slučajevima u odsustvu — Ahmad Yassine i Joumana Gebara takođe su dobili po 15 godina za optužbe o "saradnji sa Izraelom". Ona ocenjuje da se presude pojavljuju u trenutku kada je Hezbolah pod većim pritiskom zbog pitanja oko naoružanja, te da to ukazuje na koordinisanu poruku prema Libancima u dijaspori.

Nejednakost u kažnjavanju

Novinarka ističe kontrast između stroge kazne za govor i blažeg tretmana prilikom otkrivanja ilegalnog oružja povezanog s Hezbolahom, navodeći da su neki uhvaćeni u transportu oružja dobili simbolične kazne ili su pušteni na slobodu uz novčane sankcije. Prema Maalouf, pravosudni sistem ocenjuje dela po tome koga su uvredila, a ne po stvarnoj šteti koju su prouzrokovala.

Širi problem pravosuđa i pritvora

Statistike iz 2023. pokazuju da oko 80% pritvorenih u libanskim zatvorima čeka suđenje, a zatvori su znatno prenatrpani (kapacitet 4.760, stvarni broj 8.502). Maalouf koristi te podatke da poveže fenomen dugih predmeta, kašnjenja i procesa koji se po njoj često koriste protiv političkih neistomišljenika.

Amnestija i politička poruka

U trenutku kada se u parlamentu razmatra opšta amnestija, Maalouf upozorava da kombinacija amnestije i selektivnih presuda šalje jasnu poruku: sistem kažnjava one koji javno raskrinkavaju ili ponižavaju moćne aktere poput Hezbolaha. Prema njoj, to dodatno kompromituje mogućnost slobodne javne debate i svaku šansu za mirnu normalizaciju odnosa s Izraelom.

Zaključak

Maalouf ocenjuje da vojni sud može izreći bilo koju kaznu na papiru, ali da ona time ne dokazuje njenu krivicu niti briše dokumentovane navode protiv Hezbolaha. Umesto toga, presude kao njena služe kao pokazatelj koga pravosudni sistem zapravo štiti. Njena poruka je jasna: bez nezavisnog, nepristrasnog sistema i bez prostora za slobodnu debatu o spoljnoj politici i bezbednosti, svaki ozbiljan razgovor o budućnosti Libana ostaje doveden u pitanje.

“Vojni sud može napisati bilo koji broj na papiru, ali to me ne čini krivom… Ono što pokazuje s potpunom jasnoćom jeste koga taj sud zapravo štiti — a to nije Liban.”