Presuda Ahmadu Badreddinu Hassounu, bivšem velikom muftiji Sirije, očekuje se u ponedeljak u Damasku. Tužilaštvo traži smrtnu kaznu zbog optužbi za podsticanje nasilja, saradnju sa bezbednosnim strukturama i navodno odobravanje masovnih egzekucija u zatvoru Sednaya. Hassoun, koji je bio veliki muftija od 2005. do 2021. i priveden 2025. na aerodromu u Damasku, suočava se sa optužbama koje bi mogle postaviti presedan u prelaznoj pravdi u posleratnoj Siriji.
Hassoun Pred Sudom U Damasku: Da Li Mu Preti Smrtna Kazna Za Ulogu 'Muftije Bačvastih Bombi'?
Syria's former Grand Mufti Ahmed Hassoun could face the death penalty when his verdict is announced on Monday. [File: AFP]
Presuda u predmetu protiv Ahmada Badreddina Hassouna, bivšeg velikog muftije Sirije, očekuje se u ponedeljak pred Četvrtim krivičnim sudom u Damasku, telom koje se bavi predmetima prelazne pravde. Tužilaštvo traži smrtnu kaznu.
Pozadina
Hassoun je rođen u Alepu 1949. godine; poticao je iz verske porodice — njegov otac je bio ugledni šeik. Tokom karijere držao je propovedi u Alepu i bio poslanik u sirijskom parlamentu između 1990. i 1998. godine. Godine 2005. imenovan je za velikog muftiju Sirije.
Uloga Kao Veliki Muftija
U zvaničnoj ulozi isticao se zalaganjem za međureligijski dijalog i za distanciranje religije i države u javnim istupima, ali je tokom ustanka 2011. zauzeo oštar prorežimski stav, javno podržavajući Bashara al-Asada i optužujući strane države za podsticanje nemira.
Kontroverze I Optužbe
Hassoun je kritikovan zbog ratobornog govora i dehumanizujućih izjava prema protivnicima režima. Kritičari su mu nadeli nadimak "muftija bačvastih bombi" zbog otvorene i snažne podrške režimu tokom sukoba. Njegov sin je ubijen 2011. godine, što je dodatno obeležilo njegov javni profil.
Izjave i optužbe: Tužilaštvo navodi da je Hassoun pozivao na nasilje, držao propovedi pred vojnim jedinicama u znak podrške režimu, prećutno ili otvoreno legitimisao akcije koje su dovele do zločina nad civilima i pružao političko i versko opravdanje za delovanje saveznika režima.
Navodi O Pogubljenjima I Veze Sa Režimom
Prema izveštajima Amnesty Internationala, Hassoun je, prema optužbama, bio ovlašćen da potvrđuje egzekucije u zatvoru Sednaya; izveštava se da je između 2012. i 2017. godine navodno odobrio oko 13.000 pogubljenja. Tokom procesa izneti su i navodi o njegovim vezama sa vrhom režima, uključujući bliske odnose sa Basharom al-Asadom i nekadašnjim šefom obaveštajnih službi Alijem Mamlukom, kao i kontaktima sa visokim oficirima i liderima milicija.
Retorika I Spoljni Saveznici
Hassoun je javno podržavao rusku i iransku intervenciju u Siriji i hvalio komandanta Quds snaga Qassema Soleimanija. U više navrata izgovarao je provokativne izjave, uključujući pretnje evropskim državama 2011. godine ako bi intervenisale protiv Sirije.
Pad Režima, Skrivanje I Hapšenje
Nakon pada režima u decembru 2024. godine, Hassoun je otišao u skrivanje. Postojale su glasine da je napustio zemlju, ali je u martu 2025. priveden na Međunarodnom aerodromu u Damasku dok je pokušavao da se ukrca na let za Aman.
Suđenje I Moguća Presuda
Na suđenju, koje je počelo 25. juna, Tužilaštvo je iznelo optužbe koje uključuju podsticanje na nasilje, davanje verske i političke legitimacije delima režima i saveznika, kao i saučesništvo u ratnim zločinima. Pitanje jeste da li će biti izrečena ista kazna kao onima kojima su nedavno dosuđene smrtne presude iz porodice al-Asad i njihovim najbližim saradnicima, koji su osuđeni u odsustvu.
Šta Sledeće?
Presuda će imati snažan simbolički i praktičan značaj u kontekstu prelazne pravde u posleratnoj Siriji: može postaviti presedan u odgovornosti verskih lidera koji su stajali uz politički režim, ili otvoriti dodatna pitanja o obimu istraga i pravičnosti procesa.
Napomena: U tekstu su sažeta javno dostupna saznanja i izveštaji organizacija i svedoka. Mnoge od navedenih tvrdnji su predmet sudskog postupka i predstavljene su kao optužbe ili izveštaji nezavisnih organizacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
