Izborna neizvesnost: Prvo parlament ili predsednik — šta nas čeka u Srbiji?

Saga o tome kada će biti izbori u Srbiji traje više od godinu dana, a konačan datum i oblik izbora i dalje nisu poznati. Prema najavama Aleksandra Vučića, izbori bi mogli uslediti uskoro — u naredna tri ili četiri meseca — ali se ne zna da li će biti predsednički, parlamentarni ili održani istog dana.

Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da namerava da podnese ostavku na mesto predsednika Republike i da iznosi neke knjige iz Predsedništva. Ako do ostavke dođe, procedura predviđa da privremenu dužnost predsednika preuzme predsednik Narodne skupštine — trenutno Ana Brnabić — i da taj mandat traje najduže tri meseca.

U skladu sa Zakonom o predsedniku Republike (član 14), "Predsednik Republike može podneti pisanu ostavku, koju dostavlja predsedniku Narodne skupštine. Mandat predsednika Republike prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupštinu. Predsednik Republike dužan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tom može da obrazloži ostavku."

Član 17 Zakona predviđa da "ako predsednik Republike podnese ostavku, bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine najduže tri meseca". Dok zamenjuje predsednika, predsednik Narodne skupštine ovlašćen je da, između ostalog, predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, prima akreditivna i opozivna pisma, raspisuje izbore za Narodnu skupštinu, predlaže kandidata za predsednika Vlade i vrši nadležnosti u oblasti odbrane i komandovanja Voјskom Srbije.

Procedura za predsedničke izbore nalaže da oni moraju biti raspisani u roku od 90 dana od dana podnošenja ostavke, a od dana raspisivanja do dana glasanja kampanja traje najmanje 30 i najviše 60 dana.

Najverovatniji scenarij koji se u ovom trenutku pominje predviđa da bi Srbija mogla ići na vanredne parlamentarne izbore u oktobru ili novembru. Ako Srpska napredna stranka (SNS) pobedi, a Aleksandar Vučić bude kandidat za predsednika Vlade — opcija o kojoj se sve glasnije govori — on bi potom mogao podneti ostavku na mesto predsednika Republike, nakon čega bi bili raspisani i predsednički izbori.

Međutim, raspuštanje Narodne skupštine trenutno je blokirano jer je u proceduri zahtev za glasanje o nepoverenju Vladi, koji je podneo deo opozicije. Ustav (član 109) jasno navodi: "Predsednik Republike može, na obrazloženi predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupštinu. Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne skupštine, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja." To znači da se preduzimanje koraka ka vanrednim parlamentarnim izborima očekuje tek po završetku sednice o nepoverenju.

Ako bi bila raspisana vanredna parlamentarna izborna trka, procedura predviđa da od dana raspisivanja do dana glasanja prođe najmanje 45 i najviše 60 dana. Takođe, predsednik Republike je obavezan da raspiše vanredne izbore ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u predviđenom roku.

Miloš Vučević, predsednik SNS, više puta je izjavljivao da bi Vučić trebalo da bude kandidat te stranke za premijera: "Verujem da Aleksandar Vučić i dalje ima energije i znanja... Očekujemo ga kao predsednika Vlade", rekao je Vučević.

Politička scena je dodatno uzburkana studentskim protestima i formiranjem studentske ili građanske liste, što dodatno komplikuje računicu pred izborne scenarije. Deo opozicije najavljuje podršku studentima, dok se drugi deo okuplja oko zajedničke proevropske liste. Datum izbora još nije zaključen, iako se kampanja čini već započetom.

Zaključak: Mogućnosti su i dalje otvorene: od raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, do predsedničkih trijumfa ili kombinovanih rešenja. Ključni faktori su odluke u vrhu SNS, ishod interne i javne politike oko Vučića kao mogućeg kandidata za premijera, i dalji razvoj događaja oko zahteva za glasanje o nepoverenju Vladi.