Tim naučnika prvi put je zabeležio niskofrekventne „grmljavinske” zvuke atlantskih jesetara tokom mresta u reci Hudson (Hyde Park). U proleće i leto 2021. prikupljeno je 31 dan snimaka i identifikovano skoro 7.700 rika sa vrhuncem oko 44 Hz, a isti zvuci potvrđeni su i kod jedinki u zatočeništvu. Otkriće može pomoći u praćenju i zaštiti ugroženih populacija bez potrebe za hvatanjem riba.
Otkrivene „grmljavine” atlantskih jesetara: prvi zabeleženi zvuci praistorijske ribe
An Atlantic sturgeon, Acipenser oxyrinchus oxyrinchus, at the Welaka National Fish Hatchery Aquarium.Joel Sartore, National Geographic Image Collection
Ričući, niskofrekventni zvuci koji podsećaju na odjekujuću grmljavinu prvi put su zabeleženi iz grupe atlantskih jesetara (Atlantic sturgeon) — vrsta čiji izgled sa oklopnim pločama, bodljama na perajama i „brkovima” podseća na njihove praistorijske predake koji su plivali pre oko 100 miliona godina.
Tim naučnika snimio je atlantske jesetare okupljene u mrestilištu u reci Hudson kod Hyde Parka, Njujork, i opisao hiljade niskofrekventnih brujanja koje su istraživači nazvali „grmljavinama”. Nalazi su objavljeni u časopisu Endangered Species Research i predstavljaju prve poznate zvuke koje ova vrsta proizvodi.
Kako su snimili zvuke
Umesto da ribe hvataju mrežama ili lepe akustične tagove — postupci koji mogu stresirati ugrožene jedinke — istraživači su primenili pasivno akustično nadgledanje. Tokom proleća i leta 2021. postavili su podvodne snimače pričvršćene za betonske blokove u području mrestilišta i prikupili 31 dan audio zapisa.
Analizom zapisa filtrirali su buku iz okoline (zvukove vozova i udarce koje proizvode invazivni slatkovodni bubnjevi) i identifikovali ponavljajuće niskofrekventne rike koje su imale vrhunac oko 44 Hz — blizu donjeg praga čujnosti za ljude. Cohen opisuje zvuk kao metalni udar timpani-bubnja: „Čujete udarce kao da neko svira na bubanj i stalni bruj oko svakog pulsa.”
Dokazi i značenje
Grmljavinske emisije nisu postojale pre aprila, pre dolaska odraslih jedinki. Tokom vrhunca mresta u junu i početkom jula tim je u periodu nešto dužem od mesec dana registrovao gotovo 7.700 pojedinačnih rika. Da bi potvrdili izvor zvuka, istraživači su zabeležili iste vrste zvukova i kod nekoliko jedinki u zatočeničkom akvarijumu Nacionalne riblje obore u Južnoj Karolini.
Stručnjaci koji nisu učestvovali u studiji sugerišu da zvukovi služe komunikaciji tokom mresta i da nisu samo auditivni signali: slična zapažanja kod drugih vrsta jesetara pokazuju da vibracije mogu talasati vodu, pa ženke ne samo da čuju već i osećaju signal da je mužjak spreman za mrest.
Implikacije za zaštitu
Otkrivanje i praćenje ovih „grmljavina” može postati dragoceno sredstvo za očuvanje — omogućava lociranje ključnih mrestilišta i procenu obima mrestnih skupina bez potrebe za stresnim hvatanjem riba. Takođe, jer jesetari zahtevaju čistu vodu za mrest, prisustvo intenzivne akustične aktivnosti tokom mresta može ukazivati i na zdravlje rečnog ekosistema.
Međutim, potrebna su dodatna istraživanja o sluhu atlantskih jesetara i o tome kako antropogeni zvuk utiče na njih. Ranija istraživanja su pokazala da jesetari izbegavaju jake zvukove, kao što su radovi pile-driving-a pri izgradnji mostova, što potvrđuje osetljivost vrste na ljudsku buku.
Zaključak: Prvi snimci „grmljavina” atlantskih jesetara otvaraju novi, manje invazivni pristup praćenju i zaštiti ove ugrožene vrste i daju vredne tragove o ponašanju tokom mresta i stanju rečnih ekosistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
