Hormuški moreuz trebalo bi da se ponovo otvori u petak, skoro četiri meseca nakon američko-iranskog sporazuma koji je okončao sukob. Iako bi nasukani brodovi mogli skoro odmah da počnu tranzit, deo flote zahteva tehničke provere i čišćenje trupa, dok je centralni deo moreuza još označen kao zona opasna zbog mina. Prvi prolazi verovatno će obaviti vlasnici sopstvenih flotâ i regionalni tankeri, a povratak izvoza nafte na predratne nivoe mogao bi potrajati četiri do šest meseci. Sporan je i status eventualnih naknada za prolaz, koje Iran naziva naplatom pomorskih usluga, dok SAD insistiraju na „toll‑free“ rešenju.
Hormuški Moreuz Ponovo Otvara Vrata: Šta To Znači Za Brodove, Naftu i Bezbednost
About 500 ships and 20,000 seafarers have been stranded in Gulf waters by the conflict (-)(-/AFP/AFP)
Očekuje se da će vitalni pomorski prolaz Hormuški moreuz ponovo biti otvoren u petak, gotovo četiri meseca nakon potpisivanja sporazuma između SAD i Irana koji je okončao sukob na Bliskom istoku. AFP objašnjava kako bi ponovno otvaranje moglo da izgleda i zašto pun povratak u normalu verovatno neće biti brz.
Da li su brodovi spremni?
Pošto stigne formalno odobrenje za ponovo otvaranje, nasukani brodovi teoretski bi mogli gotovo odmah da počnu tranzit. Posade koje su bile duže vreme neaktivne verovatno su održavale plovila – izvodile su redovne vežbe i servisirale mašineriju, kaže Jakob Larsen, šef bezbednosti u udruženju vlasnika brodova Bimco.
Ipak, deo flote će zahtevati dodatne radove: podvodno čišćenje trupa od školjki i morskog prirasta, servisi i provere ispravnosti sistema pre dužeg plovidbenog puta.
Ko će prvi prolaziti?
Operateri će postupati oprezno, a osiguravači mogu tražiti i pratnju ratnih i spasilačkih brodova, navodi Hugo Rousse iz AXSMarine. Među prvim brodovima mogli bi biti vlasnici koji upravljaju sopstvenom flotom i kompanije koje nisu izlistane na berzi. Analitičari očekuju da će među prvim tranzitima biti tankeri vezani za Kuvajt, Irak, UAE i Saudijsku Arabiju.
Tim Smith iz MSI dodaje da visoke dnevnice u tanker sektoru i dalje čine veće ratne premije prihvatljivim troškom za mnoge operatere.
Mora li da se čiste mine pre ponovnog otvaranja?
Iran je centralni deo moreuza označio kao zonu opasnu zbog mina. Dok se mine ne uklone, brodovi se mogu preusmeriti kroz obalne saobraćajne zone koje su, prema izvorima, bez mina, ali nisu pogodnije za veliki obim saobraćaja.
Francuska i Britanija rade na formiranju međunarodne misije za uklanjanje mina, a SAD su zatražile raspoređivanje kapaciteta za razminiranje; u tu su svrhu mobilisani i francuski i nemački brodovi.
Koliko će trajati povratak u normalu?
Ponovno otvaranje moreuza je samo prvi korak. Potrebne su smene posada, obnavljanje prekinutih lanaca snabdevanja i dopunjavanje strateških rezervi. Prema Argus Media, nekim tankerima može trebati više od mesec dana da stignu do Evrope nakon ponovnog otvaranja, a ukupni izvoz sirove nafte mogao bi da se vrati na predratne nivoe tek za četiri do šest meseci.
Mnogi kupci su tokom krize već našli alternativne dobavljače (npr. SAD i Nigerija) i otvorili nove trgovačke rute, pa će deo promena verovatno ostati i nakon ponovnog otvaranja.
Hoće li brodovi morati da plaćaju prolaz?
U javnim izjavama, američki senator J.D. Vance rekao je za CNBC da postoji razumevanje sa Iranom da će prolaz biti „bez naknada na duži rok“. Iransko ministarstvo spoljnih poslova, međutim, navodi da sporazum omogućava naplatu pomorskih usluga, a ne uvođenje direktnih „taksi“.
Takve naknade predstavljaju dilemu za brodarske kompanije jer bi plaćanja mogla indirektno da završe kod Iranske revolucionarne garde, koju neke zemlje smatraju terorističkom organizacijom.
Brojke i kontekst: Kroz Hormuški moreuz obično prolazi oko 20% svetske sirove nafte; prema Međunarodnoj komori za pomorstvo, u zalivskim vodama je tokom zatvaranja bilo oko 500 brodova i ~20.000 pomoraca.
Napomena: Citati i podaci zasnovani su na izveštaju AFP-a i izjavama navedenih analitičara.
Pomozite nam da budemo bolji.
