Hormuški moreuz postao je centralna tačka sukoba između Irana i SAD. Podaci Kplera pokazuju da je preko 80% tranzita u poslednje dve nedelje išlo omanijskom rutom, dok SAD pružaju zaštitu brodovima. Iako američke procene navode oko 15 miliona barela dnevno tokom jedne nedelje, analitičari kažu da ni jedna strana nema potpunu kontrolu — Iran je međutim delimično izgubio uticaj.
Iran Delimično Izgubio Kontrolu Nad Hormuškim Moreuzom — SAD Preuzimaju Inicijativu
Vessels near the Strait of Hormuz, as seen from Musandam, Oman, August 17, 2026. - Reuters
Bitka za kontrolu Hormuškog moreuza postala je ključna tačka sukoba između Irana i Sjedinjenih Država. Tokom poslednjih nekoliko meseci obe strane su tvrdile da drže inicijativu, što je stvorilo konfuziju među posmatračima. Međutim, najnoviji podaci ukazuju na pomeranje moći u korist američke mornarice i savezničkih plovila.
Šta pokazuju podaci
Preko 80% tranzita brodova kroz Hormuški moreuz u poslednje dve nedelje odvijalo se omanijskom rutom — UN‑odobrenim špediterskim koridorom kojeg Iran oštro osporava — navodi Kpler, firma koja prati brodsku plovidbu pomoću transpondera i satelitskih podataka.
Iran, koji je ranije tvrdio da kontroliše moreuz, napadao je desetine brodova koji su pokušavali da plove blizu njegove obale. Uprkos riziku, većina brodova je poslednjih nedelja odlučila da ignoriše iranske zahteve i prolazi uz zaštitu američkih mornaričkih snaga.
„Sve više izgleda kao da je Iran bar delimično izgubio kontrolu nad moreuzom,“ rekao je Homayoun Falakshahi, šef analize sirove nafte u kompaniji Kpler.
Pre samo mesec dana Kpler je zabeležio gotovo nikakav saobraćaj preko omanijske rute, pa je promena iznenadna i značajna. Smanjenjem prometa pored iranske obale Teheranu je otežano da naplaćuje takse ili na drugi način profitira od kontrole moreuza, kao što je to pokušao ranije tokom proleća.
Istek Memoranduma o razumevanju između SAD i Irana ove nedelje u teoriji omogućava Iranu da ponovo pokuša da naplaćuje takse, ali prema podacima Kplera, to se zasad ne dešava.
Kuvajt, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati angažovali su VLCC tanker‑e (Very Large Crude Carriers) da istovare naftu iz Persijskog zaliva kroz Hormuški moreuz i potom je prebacuju na kupčevu flotu izvan opasne zone u Zalivu Oman, objašnjava Andy Lipow, predsednik Lipow Oil Associates.
Mnogi tankeri koriste i takozvani „tamni saobraćaj“ — isključuju transpondere na nedelje kako bi izbegli praćenje i napade. Takav obrasci otežavaju precizno praćenje pomoću tradicionalnih servisa, iako sateliti mogu otkriti deo ove aktivnosti. S druge strane, američka mornarica tvrdi da ima dobar pregled kretanja brodova zahvaljujući prisustvu u regionu.
Energetski sekretar Chris Wright izjavio je da su kombinovani naftni tranziti kroz moreuz i rerutirani tokovi iznosili oko 15 miliona barela dnevno tokom jedne nedelje — približno pred‑ratnom proseku od 20 miliona barela.
Takve procene podstakle su predsednika Donalda Trumpa da izjavi da SAD imaju „potpunu kontrolu nad moreuzom“, ali mnogi analitičari ocenjuju da je ta tvrdnja previše snažna. Iran i dalje sprovodi napade i poseduje kapacitet da odvraća, mada je njegova sposobnost da blokira ili naplaćuje prolaz očigledno oslabila u odnosu na prethodni period.
„Ako im je cilj da budu 'zaduženi', rekao bih da nikada potpuno nisu kontrolisali od samog početka,“ kaže Dan Pickering iz Pickering Energy Partners. „Njihov cilj deluje više kao odvraćanje.“
Komplikacije donose i razgovori između Omana i Irana o obnavljanju slobode plovidbe bez prisustva SAD, što bi moglo promeniti bezbednosnu dinamiku u regionu. Za sada je ishod tih pregovora neizvestan i verovatno će uticati na tokove nafte i na to ko u praksi kontroliše moreuz.
Zaključak: Podaci i izjave stručnjaka ukazuju da Iran nije više u istoj meri uspešan u zaustavljanju prometa kroz Hormuški moreuz kao pre nekoliko nedelja, ali ni SAD ne ostvaruju apsolutnu kontrolu. Situacija ostaje fluidna i zavisi od diplomatskih razgovora, pomorskih patrola i taktika obe strane.
Pomozite nam da budemo bolji.
