Iran je pojačao kontrolu nad Hormuškim moreuzom putem mina, napada dronovima i naplate prolaza, pa su tradicionalne dve-miljske plovne trake sada uglavnom prazne. Petina svetske nafte i LNG-a nekada je prolazila tim putem, ali većina brodova danas koristi privremene koridore uz obale Irana i Omana. Očekivani dogovor Teherana i Maskata mogao bi otvoriti novu rutu, dok The Economist procenjuje da iranski uticaj nad Hormuzom verovatno neće biti kratkotrajan.
Iran Pojačava Kontrolu Nad Hormuškim Moreuzom — Mine, Dronovi i Moguća Nova Pomorska Ruta
Iran tightens grip on Strait of Hormuz
Pre nego što su postale uobičajene mine, udari dronovima i naplata prolaza, Hormuški moreuz je funkcionisao gotovo poput autoputa — sa plovnim trakama širokim po dve milje za brodove u oba smera. Danas su te trake u velikoj meri prazne jer brodovi izbegavaju rutu usled bezbednosnih rizika.
Šta se dogodilo?
Petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG) nekada je svakodnevno prolazila kroz Hormuz, zajedno sa prehrambenim proizvodima, petrokemikalijama i drugim strateškim robama. Saobraćajni režim, koji su zajednički predložili Iran i Oman, usvojilo je pomorsko telo UN 1968. godine. Zbog postavljenih mina, napada dronovima i prijava o naplati prolaza, većina međunarodnih brodova sada bira alternativne, privremene koridore koji prate obale Irana i Omana.
Moguća nova ruta i strateške implikacije
Očekuje se da bi predstojeći dogovor između Teherana i Maskata mogao formalizovati novu trasu prilagođenu trenutnim bezbednosnim okolnostima, ali eksperti upozoravaju da preusmeravanje velikih trgovinskih tokova nije brzo ili jednostavno. Neki analitičari ističu da će gasovodi i preseljenje rafinerija smanjiti zavisnost od pomorskog koridora, ali postoje jaki argumenti da Iran i dalje može zadržati stratešku kontrolu nad prolazom.
The Economist: Oni koji tvrde da će značaj Hormuza opasti zbog gasovoda i premještanja industrije potcenjuju koliko je teško preusmeriti trgovinu i precenjuju lakoću svrgavanja iranskog strateškog uticaja.
Posledice po globalnu energetsku bezbednost i pomorski transport uključuju povećane premije osiguranja, duže i skuplje rute, kao i rizik od poremećaja snabdevanja energentima. Kako se pregovori i lokalne mere razvijaju, međunarodne kompanije i vlade prate dogovore u regionu i moguće tehničke rešenja koja bi smanjila rizike plovidbe.
Zaključak: Hormuz ostaje ključna arterija svetske trgovine energentima. Iako se pojavljuju alternativne opcije, geopolitička moć Irana u tom području verovatno će ostati važan faktor u narednom periodu.
Pomozite nam da budemo bolji.
