Iranski napadi dronovima i krstarećim raketama porušili su pretpostavku da će Tjesnac Hormuz ostati pouzdan međunarodni prolaz u vreme konflikta. Saudijska Arabija, UAE i region ubrzavaju izgradnju cevovoda, luka i koridora kako bi zaobilazili Hormuz i smanjili iranski uticaj. Goldman Sachs procenjuje da bi do kraja 2028. oko 60% ranijeg protoka moglo biti preusmereno novim ili postojećim rutama.
Hormuz Više Nije Garantovan — Zaliv Gradi Alternativne Rute Da Smanji Iranski Uticaj
A vessel in the Strait of Hormuz, as seen from Musandam, Oman, on July 16. - Stringer/Reuters
Brett McGurk je analitičar za globalna pitanja na CNN-u, koji je radio na visokim nacionalnim bezbednosnim funkcijama u više američkih administracija. Konflikt s Iranom u poslednjih nekoliko meseci prerastao je u borbu oko kontrole Tjesnaca Hormuz — jednog od ključnih prolaza za globalnu trgovinu energentima.
Šta se promenilo
Do skora se pretpostavljalo da će Tjesnac Hormuz ostati međunarodna plovna ruta čak i tokom sukoba. Danas ta pretpostavka više ne važi: Iran je pokazao sposobnost i volju da napada komercijalne brodove dronovima i krstarećim raketama, što efektivno može zaustaviti plovidbu i destabilizovati snabdevanje energentima.
Posledice su jasne — pitanje nije samo vojno, već strateško i ekonomsko: da li će Hormuz ostati otvoren i međunarodno dostupan ili će Teheran moći da diktira uslove tranzita i time utiče na cenu energije u svetu.
Kako region odgovara
Satellite imagery appears to show Saudi oil tanker, Encelia, on fire after being struck in the Red Sea. - NASA Worldview
Zemlje Zaliva i njihovi partneri ubrzavaju izgradnju alternativnih cevovoda, terminala i luka kako bi preusmerile tokove nafte i gasa oko Hormuza. Sa američkom podrškom, te inicijative ciljaju da smanje zavisnost od jednog čvorišta i da stvore redundantne, pouzdanije rute izvoza.
Ključni projekti
Pre rata kroz Tjesnac Hormuz dnevno je prolazilo oko 23 miliona barela energetskih proizvoda. Mnoge države sada rade na projektima koji delimično ili značajno mogu da preusmere te protoke:
- Saudijska Arabija: Postojeći istok–zapad cevovod već je omogućio do oko 7 miliona barela dnevno za izvoz. Saudija planira proširenje koje bi kapacitet povećalo na do 9 miliona barela dnevno do kraja 2029. godine.
- UAE: Luka i cevovod južno od Hormuza danas šalju do 1,8 miliona barela dnevno; planira se udvostručenje kapaciteta na 3,6 miliona do kraja 2027.
- Irak–Sirija: Planovi za oživljavanje i integraciju postojećih i neaktivnih linija prema Sredozemlju mogli bi do 2030. delimično preusmeriti iračke i kuvajtske isporuke (procena 2–3 miliona barela dnevno). Nekolicina regionalnih i međunarodnih aktera najavila je ulaganja u te projekte.
- Irak–Turska: Obnova cevovoda iz Kirkuka prema Ceyhanu mogla bi vratiti oko 1 milion barela dnevno na taj koridor, ukoliko se reše političke prepreke.
- Irak–Jordan: Planovi za cevovod do luke Akaba procenjuju se na 1–2,5 miliona barela dnevno u zavisnosti od rute i kapaciteta.
Goldman Sachs je procenio da bi kombinacija postojećih i novih zaobilaznih ruta mogla do kraja 2028. preuzeti oko 60% nafte koja je pre rata išla kroz Hormuz — što bi značajno smanjilo stratešku moć bilo kog igrača koji pokušava da monopolizuje taj prolaz.
Istorijski kontekst i lekcije
Workers lay a section of the Baku-Tbilisi-Ceyhan oil pipeline near the Sangachal terminal near Baku, on August 11, 2003. - Riza Ozel/AFP/Getty Images/File
Sličan pomak u geopolitici energije videli smo i nakon raspada SSSR, kada je projekat Baku–Tbilisi–Ceyhan (BTC) smanjio zavisnost od ruskih ruta. BTC pokazuje da velika energetska infrastruktura, uz dugoročnu diplomatiju i finansijska ulaganja, može trajno promeniti geopolitički balans.
Rizici i ograničenja
Alternativne rute nisu bez rizika: Iran može pokušati da cilja statične objekte, a projekti se suočavaju sa finansijskim, birokratskim i političkim izazovima. Izgradnja velikih cevovoda i terminala zahteva vreme, investicije i regionalnu koordinaciju. Ipak, kombinovani efekat više manjih i srednjih projekata daje put ka postepenom smanjenju zavisnosti od Hormuza.
Zaključak
Iranska strategija zasniva se na ideji da svet nema praktičnu alternativu za Tjesnac Hormuz. U praksi, vojna eskalacija i napadi na civilnu plovidbu ubrzali su regionalne napore da izgrade alternative. Ako te inicijative ostvare svoj plan, Iran može nenamerano dovesti do dugoročne erozije svog uticaja nad tim ključnim prolazom — što je ishod koji Vašington i saveznici treba da podrže.
Napomena: U tekstu izvorno su se pominjale izjave raznih aktera i procene koje se mogu menjati s razvojem događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
