Nova studija u časopisu Science menja udžbenike: fosili iz nalazišta Mazon Creek pokazuju da su neki od prvih tetrapoda, kao što su embolomeri, više ličili na krokodile nego na moderne vodozemce. Analiza mladunaca pokazuje odsustvo spoljašnjih škrga, što sugeriše da nisu prolazili kroz tipičnu vodozemčevsku metamorfozu (pulac → odrasla jedinka). Nalaz preispituje pretpostavke o životnim ciklusima ranih kopnenih kičmenjaka i otvara nova pitanja u paleontologiji.
Fosili „beba koje liče na krokodile“ ruše staru teoriju: Prvi tetrapodi nisu bili vodozemci
An illustration shows prehistoric baby crocodile-like animal known as an embolomere swimming with their mother in the background.
Izvinite, đaci — vaš nastavnik biologije možda je pojednostavio priču. Novi dokazi objavljeni u časopisu Science izazivaju decenijama prihvaćeno objašnjenje o tome kako su životinje prvi put izašle iz vode na kopno. Umesto klasičnog modela „riba → vodozemci → gmizavci → sisari“, izgleda da su neki od prvih četvoronožnih kičmenjaka više ličili na drevne krokodile nego na moderne vodozemce.
„Kad smo mnogi od nas išli u srednju školu, učili smo pojednostavljenu priču o evoluciji: da su neke ribe evoluirale u vodozemce, da su neki vodozemci evoluirali u gmizavce, a neki od tih gmizavaca u sisare,“ rekao je Jason Pardo, istražni saradnik u Field Museum i koautor studije. „Naša studija pokazuje da je osnovna pretpostavka — da su prvi četvoronožni kičmenjaci rasli kao vodozemci — pogrešna.“
Priča počinje na svetski poznatom nalazištu Mazon Creek, oko 70 milja jugozapadno od Čikaga, Illinois. To nalazište, poznato još od 1840-ih, izuzetno je važno zbog očuvanih mekih tkiva i sitnih fosila koji daju uvid u ranije faze života izumrlih životinja.
Mann and Pardo spent years deciphering this fossil of a baby embolomere.Image: Arjan Mann
Autorima studije, Arjanu Mannu i Jasonu Pardu, posebno su zapala za oko dva izuzetno mala fosila iz vrste poznate kao embolomeri — životinja koje su, u odraslom dobu, podsećale na krokodile i mogle da narastu preko 3 metra. Međutim, primerci koje su proučavali bili su dugački samo nekoliko centimetara i predstavljali su mladunce.
„Prvi put sam video fosil bebinog embolomera pre oko 10 godina dok sam radio doktorsku disertaciju,“ rekao je Mann. „Tada još nije bio identifikovan kao embolomer, ali me je privukao i počeo sam da ga proučavam.“
Detaljna analiza, uključujući snimke elektronskog mikroskopa iz Canadian Museum of Nature-a, potvrdila je identitet fosila — ali i iznenadila paleontologe. Mladunci nemaju razvijene udove (koji se javljaju kasnije u rastu), ali važnije: nema tragova spoljašnjih škrga, tipičnih za larve modernih vodozemaca (pulce). Odsustvo larvalne faze sa spoljašnjim škrgama znači da ovi raniji tetrapodi verovatno nisu prolazili klasičnu vodozemčevsku metamorfozu.
Illustration showing a baby embolomere, with an adult in the background.Image: Gabriel Ugueto
„Proučili smo razne linije u prelazu od ribe do tetrapoda i nijedna ne pokazuje nešto što liči na tipičnog pulca,“ kaže Pardo. „Ako nema pulca, nema ni metamorfoze kakvu poznajemo kod današnjih vodozemaca. Životni ciklusi ranih tetrapoda bili su bliži onima kod ljudi ili kod nekih riba nego modernim vodozemcima.“
Ovo otkriće menja način na koji shvatamo rane faze života četvoronožnih kičmenjaka i ukazuje da su životni ciklusi i razvojni putevi koji su doveli do raznovrsnosti tetrapoda bili raznovrsniji nego što je ranije pretpostavljeno. Kao i često u nauci, nova saznanja otvaraju dodatna pitanja: kako su izgledali nicanje, nega i razvoj ovih životinja — i koje su evolutivne prilike dovele do pojave modernih vodozemaca?
Iako rad ne odbacuje ulogu vodozemaca u evoluciji života na kopnu, on prisiljava paleontologe da preispitaju pojednostavljene priče iz udžbenika i da ponovo analiziraju fosilne zbirke sa pogledom na ranije, možda „gmazolike“ razvojne obrasce.
Pomozite nam da budemo bolji.
