Kamere u zoni isključenja Černobil otkrile kako su životinje promenile ponašanje tokom ruske okupacije

Kamera-zamke postavljene u zoni isključenja Černobil otkrile su da su divlje životinje promenile svoj noćni i dnevni ritam ponašanja tokom perioda kada su ruske snage držale kontrolu nad tim područjem u februaru i martu 2022. godine.

Istraživači su uporedili snimke iz ranih meseci invazije 2022. sa materijalom iz istog perioda godinu dana ranije. Analiza skoro 2.000 fotografija i video zapisa pokazala je promene u aktivnostima najmanje 11 vrsta sisara koje naseljavaju zonu — što pruža retki uvid u neposredne posledice oružanih sukoba na divlji svet.

Šta su naučnici zabeležili?

Tim je uočio značajno smanjenje aktivnosti kod nekoliko vrsta, naročito tokom noći. Među najizraženijim promenama bile su:

• Srndać (Capreolus capreolus)
• Jelen obični (Cervus elaphus)
• Los (Alces alces)
• Crvena lisica (Vulpes vulpes)

Autori izveštaja navode da su vojna vozila, pomeranje trupa, ispaljivanje oružja i druge ratne aktivnosti verovatno uzrokovale pojačan stres i izbegavanje kretanja kod ovih životinja u periodima intenzivnijih sukoba.

„Volela bih da prilika da analiziram kako je tok invazije uticao na divlje životinje nikada nije postojala,“ rekla je Svitlana Kudrenko, autorka studije i doktorandkinja na Univerzitetu Albert Ludwig u Freiburgu. „Savremeni međudržavni sukobi su veoma štetni za divlji svet zbog niza ratnih dejstava, često vođenih na daljinu.“

Zašto je ovo važno?

Zona isključenja Černobil, površine oko 1.000 kvadratnih milja (2.600 km²), nakon nesreće 1986. decenijama predstavlja područje sa minimalnim ljudskim prisustvom, što je doprinelo oporavku brojnih vrsta i pretvorilo zonu u jedinstvenu laboratoriju za proučavanje ekosistema. Međutim, kratkotrajna okupacija i vojne aktivnosti pokazale su da čak i privremeni ljudski poremećaji mogu brzo da utiču na ponašanje i raspodelu životinja, sa mogućim kaskadnim efektima kroz čitav ekosistem.

Iako Rusija više ne drži kontrolu nad većinom zone isključenja, autori studije naglašavaju da su kamera-zamke ključni alat za praćenje uticaja oružanih sukoba na prirodu i pozivaju na razvijanje specifičnih istraživačkih i konzervacionih strategija za oblasti pogođene ratom.

Studija je objavljena 18. juna u časopisu Science, i pokazuje kako automatizovane kamere mogu da pomognu naučnicima da bezbedno i kontinuirano prate promene u ponašanju divljih životinja tokom i nakon ratnih događaja.