Studija objavljena u Frontiers in Marine Science i predstavljena na konferenciji Our Ocean ukazuje da je oko trećine svetskih koralnih grebena potencijalno otpornija na toplotne udare. Analiza identifikuje približno 64.000 kvadratnih milja (oko 165.760 km²) klimatski otpornog korala, ali samo 28% te površine je pod aktivnom zaštitom. Nova mapa, do 10.000 puta detaljnija, otkriva više otpornog korala nego ranije, ali naučnici upozoravaju da otpornost ima granice i da je smanjenje emisija ugljenika presudno.
Nova mapa otkriva: Trećina koralnih grebena je otpornija — većina nije zaštićena
Photo Credit: iStock
Naučnici su otkrili da je oko trećine svetskih koralnih grebena otpornija na toplotne stresove nego što se ranije smatralo, što daje nadu da neki delovi okeana mogu izdržati sve toplije uslove — ali samo ako se preduzmu odgovarajuće mere zaštite.
Šta su otkrili istraživači?
Autori studije, čiji su rezultati objavljeni u recenziranom časopisu Frontiers in Marine Science, predstavili su nalaze na konferenciji Our Ocean u Mombasi (Kenija), kako prenosi Phys.org. Prema analizi, otprilike 64.000 kvadratnih milja koralnih grebena — što je približno 165.760 km² — svrstava se u kategoriju „klimatski otpornog“ korala, odnosno delova koji bi mogli bolje podneti ekstremne toplotne događaje u moru. Podatke je potvrdila i Wildlife Conservation Society.
Detaljnija mapa i glavni regionalni nalazi
Istraživanje sadrži novu mapu koja kombinuje podatke o dubini i temperaturi mora. Zbog poboljšanja tehnologije praćenja, mapa je, prema autorima, do 10.000 puta detaljnija od ranijih prikaza — što je omogućilo identifikaciju otprilike tri puta više potencijalno otpornog korala nego ranije procene.
Više od polovine otkrivenih otpornijih grebena nalazi se u nekoliko regiona: Australija, Bahami, Kuba, Indonezija i Filipini. Istraživači navode da ti regioni mogu imati povoljnije lokalne uslove (hladnije vode, razvoj veće toplotne tolerancije korala ili brži oporavak posle stresa).
Zašto je to važno
Koralni grebeni nisu samo ukras obala: štite priobalja od oluja, podržavaju ribarstvo koje hrani lokalne zajednice i doprinose ekonomijama kroz turizam. Gubitak grebena direktno pogađa primorske gradove i porodice koje zavise od ovih ekosistema.
Veliki zaštitni deficit i upozorenje
Najveća briga istraživača je mali deo ovih otpornijih područja koji je zaštićen: samo 28% identifikovanih klimatski otpornijih grebena trenutno se nalazi pod aktivnom zaštitom. Naučnici upozoravaju da otpornost ima granice — čak ni najotporniji korali neće biti bezbedni ako emisije gasova koji zagrevaju planetu nastave da rastu. Konzervatorske mere mogu kupiti vreme, ali ključno je smanjenje emisija ugljenika kako bi se sačuvali dugoročno i priroda i ljudske zajednice koje zavise od nje.
Zaključak: Nova, detaljna mapa daje vlastima i organizacijama precizniji alat za planiranje zaštite. Fokus na očuvanju ovih „otpornijih“ područja može povećati šanse da se očuva širi morski ekosistem — ali hitne klimatske akcije i širenje zaštićenih zona su neophodni.
Pomozite nam da budemo bolji.
