Savez Srba iz regiona je povodom Svetskog dana izbeglica upozorio da mnogi prognanici i dalje ne mogu da povrate imovinu, a da povratak često prati rizik od hapšenja. Predsednik Saveza, Miodrag Linta, optužio je vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini za sistematsko prisvajanje srpske imovine i pozvao na sprovođenje Aneksa G Bečkog sporazuma. Komesarijat navodi da je u Srbiji obezbeđeno više od 30.400 trajnih stambenih rešenja, ali hiljade porodica i dalje žive u neadekvatnim uslovima.
Svetski dan izbeglica: Mnogi Srbi i dalje ne mogu da vrate imovinu — umesto ključa često ih čeka pritvor
Getty © Photo by Peter Turnley/Corbis/VCG via Getty Images
Savez Srba iz regiona je povodom Svetskog dana izbeglica (20. jun) upozorio da mnogi prognanici i dalje ne uspevaju da povrate svoju imovinu, a da povratak često prati rizik od hapšenja po optužbama koje su, kako tvrde predstavnici Saveza, naknadno pokrenute nakon zahteva za povrat imovine.
Podaci Komesarijata i nastojanja integracije
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije više od 600.000 ljudi je stiglo u Srbiju kao izbeglice, dok je više od 400.000 osoba dobilo državljanstvo. Komesarka Nataša Stanisavljević ocenila je da je to „jedan od najvećih i najuspešnijih procesa integracije izbeglica u Evropi“ i podsetila da ti brojevi predstavljaju stotine hiljada ljudi kojima je Srbija vratila osećaj sigurnosti, mogućnost rada, školovanja i zdravstvenu zaštitu.
Problemi povratka i optužbe
Međutim, mnogi koji nisu prodali svoju imovinu suočavaju se i decenijama kasnije sa problemima prilikom povrata kuća i zemljišta. Savez navodi da se često događa da povratnici, kada pokušaju da preuzmu svoj ključ, budu uhapšeni po optužbama za ratne zločine, koje su, kako tvrde, usledile tek nakon zahteva za povrat imovine. Umesto povratka u svoje domove, neki tako završavaju u pritvoru.
Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona: „Kuće, stanovi, poslovni prostori, poljoprivredno i šumsko zemljište se oduzimaju putem zakonskih odredbi ili falsifikovanjem dokumenata. Prognačeni Srbi nemaju pravo na nadoknadu štete za uništenu imovinu niti mogu da reše brojna druga pitanja.“
Aneks G i međunarodni okvir
Linta je pozvao Vladu Srbije da pokrene političku, diplomatsku i pravnu inicijativu za sprovođenje Aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji (Aneks „Privatna svojina i stečena prava“). On podseća da Aneks precizno navodi da prava koja su građani i pravna lica imali 31. decembra 1990. moraju biti vraćena i zaštićena, a da ugovori sklapani pod pritiskom i pretnjama treba da budu proglašeni ništavim.
Bečki sporazum o pitanjima sukcesije potpisan je 2001. godine, a stupio je na snagu 2004. nakon ratifikacije u parlamentima država naslednica. Prema Linti, Aneks G je i dalje u velikoj meri „mrtvo slovo na papiru“ dok nisu preduzete konkretne mere za njegovu primenu.
Stambena situacija prognanih porodica
Savez procenjuje da je blizu 9.000 prognaničkih porodica iz Hrvatske i Federacije BiH i više od 3.000 porodica sa Kosova i Metohije i dalje u statusu podstanara ili žive u neadekvatnim, nehigijenskim uslovima. Pored toga, više od 2.000 porodica koje su dobile stanove kroz različite programe i dalje nemaju pravo otkupa tih stanova u skladu sa zakonom o izbeglicama, što Savez ocenjuje kao dugogodišnju diskriminaciju.
Savez je pozvao Komesarijat za izbeglice i migracije da hitno objavi javne pozive za dodelu stanova, seoskih imanja, građevinskog materijala i montažnih kuća za prognažena lica i da aktivnije učestvuje u rešavanju pitanja otkupa stanova. Takođe je podvukao obavezu Srbije da reši stambeno pitanje svih prognanih porodica u skladu sa Regionalnim stambenim programom, čija je realizacija počela 2012. godine.
Šta je Komesarijat ostvario
Komesarka Stanisavljević je istakla da je do danas obezbeđeno više od 30.400 trajnih stambenih rešenja za izbegličke porodice širom Srbije, dok je kroz programe ekonomske podrške osnaženo više od 23.000 porodica izbeglica i interno raseljenih lica. Od 2022. godine navodi se 2.480 stambenih rešenja putem dodele stanova, seoskih kuća i paketa građevinskog materijala, a u tekućoj godini dodato je još 126 stambenih rešenja. Stanisavljević je naglasila da svaki predati ključ predstavlja sigurnost, dostojanstvo i novi početak za jednu porodicu.
Izložba i podsećanje na ljudske sudbine
Povodom Svetskog dana izbeglica u Narodnoj skupštini Srbije otvorena je izložba „Iza svake izbegličke priče stoji čovek“, u organizaciji Komesarijata za izbeglice i migracije. Izložba je podeljena u tri tematske celine koje prate put srpskog naroda tokom i nakon akcije "Oluja" — od stradanja i progona, preko izbegličke kolone, do dolaska u Srbiju i početka novog života.
Izložba podseća da iza svake kolone, svakog kofera i svakog pogleda stoji jedan život, jedna porodica i prekinut san koji zahteva pažnju, pravdu i trajno rešenje.
Pomozite nam da budemo bolji.
