Sažetak: Konferencija u Akri ujedinila je afričke i karipske države oko zahteva za zvanično izvinjenje i konkretnim reparacijama za transatlantsko ropstvo. Podržan je 19-tačaka plan koji predviđa otpis duga, povrat kulturnih dobara i osnivanje globalnog fonda za reparacije. U martu je UN Generalna skupština označila ropstvo kao "najteži zločin protiv čovečnosti", ali rezolucija nije pravno obavezujuća. Ključna pitanja ostaju iznos fonda, pravni okvir i kriterijumi za primaoce.
Traže pravdu: Afričke i karipske države zahtevaju zvanično izvinjenje i reparacije
Ghana's President John Dramani Mahama, Barbados' Prime Minister Mia Amor Mottley and other dignitaries attend a wreath-laying event at the Christiansborg Castle, a former slave post, during a high-level consultative conference on the next steps to the landmark United Nations resolution on the trafficking of enslaved Africans, in Accra, Ghana, June 19, 2026 [Reuters]
Afričke i karipske države završile su trodnevnu konferenciju u Akri jakim zahtevom za zvanično, puno i bezuslovno izvinjenje od zemalja koje su profitirale od transatlantske trgovine robljem, kao i za konkretne mere reparacija.
Konferencija "Next Steps" podržala je plan od 19 tačaka koji predlaže sveobuhvatno otpisivanje duga, povrat otuđenih kulturnih dobara, uspostavljanje globalnog fonda za reparacije i posebne programe za ublažavanje dugoročnih posledica po afričke žene i devojčice. Dok plan ne navodi tačan iznos fonda, poziva na međunarodnu koordinaciju, transparentnost i mehanizme za nadoknadu štete.
UN rezolucija i njen značaj
U martu je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela rezoluciju kojom je transatlantsko ropstvo označeno kao "najteži zločin protiv čovečnosti" i apelovala na države članice da doprinesu fondu za reparacije. Za rezoluciju je glasalo 123 države, tri su bile protiv (Sjedinjene Države, Izrael i Argentina), a 52 su se uzdržale, među kojima su Velika Britanija i mnoge članice EU. Važno je napomenuti da rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće.
Obim i istorijski kontekst
Procenjuje se da je između 12 i 15 miliona Afrikanaca, muškaraca, žena i dece oteto i prevezeno u Amerike između 15. i 19. veka. Istorijski, većina isplata u vezi sa ukidanjem ropstva išla je vlasnicima robova — u Velikoj Britaniji, tokom 1830-ih, vlasnicima je isplaćeno ono što bi danas bilo ekvivalentno više od 21 milijarde dolara.
Reakcije i otpor
Ganski predsednik John Dramani Mahama istakao je potrebu za odgovornošću:
"Istorija nas ne poziva da nasledimo krivicu, već da nasledimo odgovornost."
Francuski predsednik Emmanuel Macron, koji se obratio konferenciji virtuelno, priznao je da su porobljeni bili "dehumanizovani i tretirani kao roba", ali je upozorio da reparacije ne treba svedavati isključivo na finansijsku nadoknadu: "Ne bi trebalo da budu ček koji zatvara priču."
Velika Britanija i Sjedinjene Države odbacuju pravni zahtev za reparacije: britanski predstavnik pri UN poručio je da nijedan skup zločina ne sme biti vrednovan više ili manje od drugih, dok je američki ambasador istakao nedostatak pravnog osnova i nejasnoću ko bi bili primaoci reparacija.
Šta sledi
Organizatori najavljuju dalju međunarodnu inicijativu za pritisak na države i institucije da priznaju štetu i uključe se u mehanizme reparacija. Otvorena pitanja uključuju pravni okvir, kriterijume za korisnike i konkretne finansijske obaveze država i institucija.
Napomena: Simbolički značaj rezolucije i konferencije je velik za podizanje svesti i izgradnju pritiska, ali konačna primena zavisi od političke volje država članica i međunarodnih institucija.
Pomozite nam da budemo bolji.
