Studija Univerziteta u Sidneju otkrila je da su bubasvabe usvojile 40.485 fragmenata DNK iz bakterije Blattabacterium cuenoti u analizama 18 vrsta bubasvaba i termita. Pronađeni fragmenti, dugi od 93 do 4.900 nukleotida, uključuju kraće, nekodirajuće sekvence koje su ranije često propuštane. Neki inserti su opstali najmanje ≥28,7 miliona godina, ali njihova funkcija zasad nije dokazana. Rad, objavljen u PNAS-u, sugeriše da je horizontalni prenos gena među eukariotima možda rašireniji nego što se mislilo.
Bubasvabe Su Usvojile 40.485 Fragmenata DNK Iz Bakterije — Otkrivene Milionske Horizontalne Zamene
(Erik Karits/Unsplash)
Bubasvabe se već dugo smatraju izuzetno otpornim stvorenjima — delom zahvaljujući svom genomu koji može nositi mehanizme za neutralizaciju toksina, pa i regeneraciju tkiva. Novo istraživanje Univerziteta u Sidneju otkriva neočekivanu i obimnu razmenu DNK: desetine hiljada fragmenata prešle su iz bakterije Blattabacterium cuenoti u genom bubasvaba.
The borrowed DNA goes back to the earliest days of the cockroach. (Ewart et al.,PNAS, 2026)
Šta su istraživači našli
U analizi kompletnog genoma 18 vrsta bubasvaba i termita, tim je identifikovao ukupno 40.485 fragmenata DNK poreklom iz B. cuenoti. Broj fragmenata u pojedinačnim uzorcima kretao se od 93 do 4.900. Ranije studije koje su tražile horizontalni prenos gena (HGT) kod eukariota uglavnom su pronalazile manje od 300 transfera.
YouTube Thumbnail
Kako su fragmenti otkriveni
Za razliku od većine dosadašnjih radova, autori su tražili i kraće, nekodirajuće sekvence — fragmente koji ne stvaraju proteine i koji su često prolazili nezapaženo u analizama fokusiranim na veće kodirajuće regione. Mnoge od pronađenih sekvenci su hibridni inserti, sastavljeni iz do devet kraćih segmenata poreklom iz različitih delova bakterijskog genoma.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
„Identifikovali smo brojne hibridne insertiše koji se sastoje od do devet kraćih segmenata iz različitih lokacija u genomu B. cuenoti,“
Vremenska skala i moguća funkcija
Neki od ovih prenosa deluju vrlo stari: autori navode da su određeni inserti opstali najmanje ≥28,7 miliona godina, što može ukazivati na mogućnost da su postali funkcionalni ili su bar evolutivno neutralni. Ipak, istraživači naglašavaju da za sada nema dokaza da ovi fragmenti imaju konkretnu ulogu u organizmu — moguće je da su neutralni ili blago štetni, ali dovoljno benigni da prirodna selekcija nije eliminisala njihove nosioce.
Šta ovo znači za evoluciju
Horizontalni prenos gena (HGT) je dobro dokumentovan među bakterijama i drugim prokariotima, ali se smatrao ređim kod viših organizama. Ovaj rad pokazuje da, kod organizama sa obaveznim endosimbiontima kao što je B. cuenoti, HGT može biti znatno obimniji nego što se ranije pretpostavljalo. To otvara mogućnost da simbiotske bakterije tokom miliona godina doprinose genetskoj raznovrsnosti i potencijalno adaptaciji svojih domaćina.
Dalji koraci
Autori ističu potrebu za daljim istraživanjima koja će ispitati funkcionalne efekte ovih insertâ, kako kod bubasvaba, tako i kod drugih životinja koje imaju obligatne (neizostavne) simbionte. Rad je objavljen u časopisu PNAS i ukazuje na to da genomika i osetljivije metode analize još uvek otkrivaju neočekivane priče iz evolucije.
Napomena: podaci su izvedeni iz studije Univerziteta u Sidneju (objavljeno u PNAS) i pratećih izveštaja. Autori rada naglašavaju da trenutni nalazi ne dokazuju funkcionalnost svih prenesenih fragmenata.
Pomozite nam da budemo bolji.
