Preko milion izbeglica prošlo kroz Srbiju od 2015. — Đurović upozorava na nedostatak sistemske podrške

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, izjavio je da je kroz Srbiju od 2015. godine prošlo više od 1.000.000 ljudi у неком тренутку у статусу избеглица или тражилаца азила. По његовим речима, тренутно је у прихватним центрима смештено око 160 особа, а азил је од почетка функционисања система додељен за 261 лице.

Краткотрајни пролаз и нелегални коридори

Поводом Светског дана избеглица (20. јун), Ђуровић је за Танјуг навео да је проток пролазника кроз Србију далеко мирнији него претходних година и да већина борави у земљи само кратко — најчешће један или два дана. Међутим, значајан број избеглица и миграната не стиже до прихватних центара, већ уз помоћ кријумчара користи паралелне, тешко уочљиве путеве ка Западној Европи.

"Углавном су то људи из Авганистана, Египта, Турске, Сирије, Гане и Бурундија. Многи не долазе у центре већ путују нелегално уз помоћ кријумчара", рекао је Ђуровић.

Порекло и доприноси

Ђуровић је истакао да поред миграната из Азије и Африке у Србију долази и велики број људи из Украјине услед рата: око 32.000 лица пореклом из Украјине борави у Србији, а више од 1.000 има одобрену привремену заштиту. Такође, у земљи борави преко 43.000 руских држављана који су дошли из различитих разлога повезаних са ситуацијом у региону.

Капацитети и изазови

Он је упозорио да би сваки масовнији прилив довео земљу у тежак положај јер су капацитети прихватних центара значајно смањени — са 19 на само 4 оперативна центра. Поред тога, наведени су и кључни проблеми са којима се суочавају избеглице и тражиоци азила:

• српска документа за многе избеглице су папирна, не биометријска, што отежава кретање и приступ правима;
• те потешкоће у остваривању здравствене заштите и укључивању у образовни систем;
• ризик од злоупотреба и експлоатације услед рањивог положаја;
• недовољне мере и стратегија интеграције у локалне заједнице.

Ђуровић је нагласио да су легалне миграције (рад, образовање, спајање породице) одвојене од избеглиштва и да за обе групе недостаје системска, планирана и надзирана подршка. По његовим речима, у Србији тренутно легално ради преко 100.000 странаца, што представља значајан сегмент савремених миграционих токова.

„Интеграција је узвратни процес: присуство миграната мења друштво, али већина странаца раније или касније постаје део српског начина живота“, закључио је Ђуровић, позивајући на бољу координацију државних институција и локалних заједница како би се обезбедили услови за сигуран и достојан живот рањивих група.