Studija objavljena u International Journal of Psychology pokazuje da stil privrženosti iz detinjstva može blago uticati na željeni i stvarni broj dece. Analiza 15.120 ispitanika iz Japana, Kanade i SAD otkrila je da osobe sa "fearful" i "preoccupied" nesigurnim stilovima neznatno češće želeju i imaju više dece nego sigurni tipovi. Efekti su mali ali statistički značajni, uz jasne kulturološke razlike i poziv na dalja istraživanja.
Da Li Stil Privrženosti Iz Detinjstva Utiče Na To Koliko Ćemo Imati Dece?
Odluka o tome hoćemo li imati decu i koliko njih imati često zavisi od brojnih ličnih, društvenih i kulturnih faktora — a novo istraživanje sugeriše da u tome može igrati ulogu i stil privrženosti stečen u ranom detinjstvu.
Šta je stil privrženosti?
Stilovi privrženosti su psihološki obrasci koji se formiraju u prvim godinama života na osnovu kvaliteta odnosa sa primarnim negovateljima. Psiholozi obično razlikuju četiri osnovna stila: sigurnu privrženost, anksioznu/preokupiranu, izbegavajuću/odbijajuću i dezorganizovanu/strašnu
Rezultati studije
Studija objavljena u aprilu u International Journal of Psychology analizirala je podatke od 15.120 ispitanika podjednako raspoređenih iz Japana, Kanade i SAD. Istraživači su online anketom procenjivali stil privrženosti učesnika, koliko dece žele i koliko dece već imaju.
Glavni nalaz: osobe sa fearful (strašnim) i preoccupied (preokupiranim) nesigurnim stilovima privrženosti u proseku su neznatno češće želele i imale više dece nego osobe sa sigurnom privrženošću. Efekti su bili mali ali statistički značajni kada su podaci objedinjeni, dok su se povezanosti oslabile pri analizi po državama.
Moguće objašnjenje
"Možda misle: 'Čak i ako me partner ostavi, neću biti sama jer ću imati vezu sa detetom'", kaže koautor T. Joel Wade.
Autori i nezavisni stručnjaci ističu da ljudi sa određenim nesigurnim stilovima mogu tražiti sigurnost ili snažnije veze kroz roditeljstvo — kao oblik kompenzacije za teškoće u stvaranju ili održavanju romantičnih veza.
Kulturološke razlike i ograničenja
Važno je napomenuti da je povezanost između sigurnog stila i manjeg broja dece primetna u poduzorcima iz SAD i Kanade, dok u Japanu nije uočena jasna veza. Istraživači navode da društvene norme i pritisci oko roditeljstva mogu moderirati ove odnose.
Lisa Welling, nezavisna istraživačica, podseća da je studija zasnovana na jednokratnoj online anketi, što znači da su potrebne daljnje, longitudinalne i ekspermentalne studije da bi se utvrdila uzročnost i opšta primenljivost nalaza.
Šta iz toga sledi?
Nalazi ukazuju na zanimljivu povezanost između ranih emocionalnih obrazaca i odluka o roditeljstvu, ali su efekti mali i zahtevaju oprez pri tumačenju. Potrebne su dodatne studije koje će razjasniti mehanizme, kulturne uticaje i dugoročne posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
