Deset Australijanaca je pred Komitetom UN za ljudska prava pokrenulo postupak protiv australijske vlade, tvrdeći da izvoz uglja i gasa doprinosi pogoršanju požara, poplava, toplotnih talasa i porastu nivoa mora. Podnosioci, među kojima su preživeli velikih požara i predstavnici domorodačke zajednice iz Kimberleyja, iznose lične priče o gubicima i kulturnom razaranju. Advokati traže da Komitet proglasi takvu politiku nezakonitom, oslanjajući se na presudu ICJ iz 2025. koja je otvorila put međunarodnim klimatskim tužbama.
Deset Australijanaca Tuži Vladu Pred UN: Izvoz Uglja i Gasa Navodno Krši Ljudska Prava
Prof Anne Poelina, an Indigenous woman from the Kimberley region in Western Australia, is part of the group [Rebecca Parker]
Grupa od deset australijskih građana podnela je pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ljudska prava zahtev u kome tvrdi da australijska politika podsticanja i izvoza uglja i gasa krši njihova ljudska prava jer doprinosi pojačanim klimatskim katastrofama — požarima, poplavama, toplotnim talasima, porastu nivoa mora i toksičnom cvetanju algi.
Pozadina slučaja
Podnosioci kažu da su lično pretrpeli štetu i gubitke zbog ekstremnih vremenskih događaja u Australiji i da vlada, kroz odobravanje i subvencionisanje izvoznih projekata fosilnih goriva bez plana za smanjenje opasnih posledica, preuzima odgovornost za te posledice.
Šta traže
Grupa traži od Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava da proglasi da je nezakonito da Australija nastavi da odobrava i subvencioniše izvoz uglja i gasa bez sveobuhvatnog plana za zaštitu ljudi i zajednica od opasnog klimatskog uticaja. Iako odluke Komiteta nisu pravno obavezujuće kao sudska presuda, očekuje se da Australija odgovori i da će slučaj imati značajan politički i moralni uticaj.
Podnosioci i njihove priče
Dr Barry Traill, biolog divljine i dobrovoljni vatrogasac, priseća se kako je 2009. izgubio nekoliko prijatelja u razarajućim "Black Saturday" požarima u saveznoj državi Viktorija. Posle iskustava tokom "Black Summer" požara 2019. smatra da su klimatske promene već ubrajive u neposrednu pretnju ljudskim životima i zajednicama.
Brendon Donohue was trapped in his Brisbane apartment for 10 days due to floods in 2022 [Rebecca Parker]
Brendon Donohue opisuje kako je 2022. ostao zarobljen u svom stanu u Brizbejnu deset dana nakon poplava koje su onemogućile rad liftova, interfona i izlaza. Donohue, koji živi sa slepilom i problemima pokretljivosti, ističe da klimatske posledice njemu predstavljaju naročito ozbiljan rizik.
Prof. Anne Poelina, pripadnica domorodačkog naroda iz regiona Kimberley u Zapadnoj Australiji, opisuje kako su kataklizmične poplave proterale zajednice s obala reke Fitzroy. Ona upozorava na međugeneracijski gubitak kulturnog znanja koje se prenosi neposrednim boravkom na zemlji.
"Kada je reka zdrava, naš narod je zdrav. Kada reka pati, naš narod pati," kaže Prof. Poelina.
Pravni i međunarodni kontekst
Ovaj zahtev je prvi koji je podnet međunarodnom telu nakon presude Međunarodnog suda pravde (ICJ) iz jula 2025. u kojoj je potvrđeno da države mogu podnositi međudržavne tužbe vezane za klimatske promene, uključujući i zbog istorijskih emisija. Advokati grupe, među kojima je i organizacija Environmental Justice Australia, tvrde da šteta izazvana australskim ugljem i gasom "ne prestaje na granicama" i da Australija snosi međunarodnu odgovornost.
BBC je pokušao da dobije komentar Ministarstva za životnu sredinu; upit je upućen ministru Murayu Wattu.
Šta dalje
Komitet UN za ljudska prava će razmotriti tvrdnje i dokazi, a njegovo mišljenje, iako nepravno obavezujuće, može imati snažan uticaj na međunarodnu politiku, javnu percepciju i buduće pravne i političke korake prema kompanijama i državnim merama vezanim za fosilna goriva.
Pomozite nam da budemo bolji.
