Studija u Environmental Research Letters pokazuje da bi udio sušnih područja na kopnu mogao porasti sa oko 38,58% (1994–2023) na između 39,31% i 40,28% do 2071–2100. Analiza zasnovana na meteorološkim podacima i CMIP6 modelima koristi indeks aridnosti <0,65 za klasifikaciju. Najveći rast očekuje se u hiper-aridnim zonama (do 915.000 kvadratnih milja/≈2,37 miliona km2), pri čemu su Australija, Brazil i delovi Afrike najugroženiji. Autori naglašavaju da su brzo smanjenje emisija i obnova zemljišta ključni za ublažavanje posledica.
Alarmantna projekcija: Sušni pojasevi mogu obuhvatiti do 40% kopna do 2100. — Australija najugroženija
Photo Credit: iStock
Studija objavljena u Environmental Research Letters upozorava da bi do kraja 21. veka oko 40% kopna na Zemlji moglo postati sušno, što bi imalo velike posledice po ekosisteme, poljoprivredu i snabdevanje vodom.
Šta istraživanje pokazuje
Istraživači su uporedili meteorološke podatke iz perioda 1960–2023 sa klimatskim modelima iz CMIP6. Kao sušne su klasifikovali oblasti sa indeksom aridnosti ispod 0,65 — odnosom između padavina i potencijalne evapotranspiracije (gubitaka vode isparavanjem i transpiracijom biljaka).
Prema procenama, udio sušnih oblasti na kopnu van Antarktika mogao bi porasti sa približno 38,58% u referentnom periodu 1994–2023 na između 39,31% i 40,28% u periodu 2071–2100, zavisno od klimatskog scenarija.
Uloga CO2
U nekim scenarijima povećanje koncentracije CO2 delimično smanjuje širenje sušnih oblasti. Viši CO2 često izaziva delimično zatvaranje stomata kod biljaka, što smanjuje transpiraciju i time potencijalnu evapotranspiraciju — efekat koji konvencionalne projekcije ponekad zanemaruju.
Autori ističu da zanemarivanje CO2 efekata na potencijalnu evapotranspiraciju može dovesti do precenjivanja aridnosti i promeniti prostorne obrasce očekivanih promena.
Ko će najviše biti pogođen
Najveći porast očekuje se u hiper-aridnim zonama; gornji raspon projekcija iznosi oko 915.000 kvadratnih milja (≈ 2,37 miliona km²) više u odnosu na period 1994–2023. Istraživači predviđaju da će Australija pretrpeti najteže promene, zatim Brazil, dok će delovi Afrike takođe doživeti značajne pomake. Rad takođe ukazuje da Kina i Rusija sadrže velike površine suvo-podhumidnih zona, a Alžir, Libija i Saudijska Arabija imaju široke hiper-aridne oblasti.
Posledice i rizici
Širenje sušnih područja može pogoršati nestašicu vode, ubrzati degradaciju zemljišta i desertifikaciju, smanjiti prinose u poljoprivredi i povećati rizik od raseljavanja. Regioni koji su već blizu granice vodenog stresa imaće manje prostora za prilagođavanje.
Mere ublažavanja i prilagođavanja
Autori i stručnjaci naglašavaju dve ključne grupe mera:
- Smanjenje emisija gasova staklene bašte — najefikasnija dugoročna mera za sprečavanje daljeg rasta aridnosti.
- Obnova i čuvanje zemljišta — sadnja autohtonih vrsta, pošumljavanje, povećanje organske materije u tlu, kontrola erozije i upravljanje slivovima kako bi tlo zadržavalo više vode i postalo otpornije na sušu.
Projekcije potvrđuju promene koje su već vidljive na terenu: degradaciju obradivih površina, intenzivnije i češće suše i rastuće napore na upravljanju ugljenikom i obnovi zemljišta.
Bez hitnih i kombinovanih akcija za smanjenje emisija i povećanje otpornosti ekosistema i poljoprivrede, sušni pojasevi će se verovatno nastaviti širiti.
Izvor: Environmental Research Letters; pregled i prenos podataka prema izveštaju ScienceAlert.
Pomozite nam da budemo bolji.
