Australija je odbila zahtev AFP-a za objavu internih izveštaja o Tuvalu Trust Fondu, navodeći da bi to moglo naneti diplomatsku štetu. Fond vredan oko 200 miliona dolara na Tuvalu je, prema istrazi, bio ulagao kroz fondove povezane s ugljem, gasom i velikom rafinerijom nafte. Tuvalu i stručnjaci za klimu kritikuju te investicije kao nedosledne egzistencijalnim pretnjama za ostrvo, dok Australija najavljuje napore da smanji izloženost fosilnim gorivima.
Australija Odbila Objaviti Izveštaje O Tuvalu Trust Fondu (200 miliona $) Pozivajući Se Na Rizik Po Diplomatske Odnose
The low-lying island nation of Tuvalu, halfway between Australia and Hawaii, is one of the most climate-exposed nations on the planet. (TORSTEN BLACKWOOD)(TORSTEN BLACKWOOD/AFP/AFP)
Australija je odbila zahtev AFP-a za objavu internih izveštaja o Tuvalu Trust Fondu, navodeći da bi objava mogla naneti diplomatsku štetu. Fond vredan oko 200 miliona dolara namenjen je pomoći Tuvaluu, maloj pacifičkoj državi posebno ugroženoj usled porasta nivoa mora i klimatskih promena.
Pozadina
Tuvalu Trust Fund je osnovan 1987. uz podršku Australije, Novog Zelanda i Ujedinjenog Kraljevstva kako bi obezbedio stabilan izvor prihoda za Tuvalu. Australija je najveći doprinosilac i drži jedno od tri mesta u upravnom odboru fonda.
Zašto su izveštaji uskraćeni
AFP je podneo zahtev po zakonima o pristupu informacijama za seriju internih izveštaja koji bi rasvetlili odluke o investiranju sredstava fonda. Ministarstvo spoljnih poslova Australije dostavilo je javno dostupne dokumente, ali je odbilo da objavi neke interne papire, pozivajući se na izuzetke radi zaštite međunarodnih odnosa i diplomatije.
Investicije i kritike
Istraga AFP-a otkrila je da su sredstva fonda bila uložena u fondove koji su izloženi sektorima ugalj, eksploatacija gasa i kompanijama povezanim s najvećom svetskom rafinerijom nafte. Upravljačka kuća Mercer, koja je preuzela menadžment fonda 2022. godine, upravlja fondom u skladu sa svojim investicionim smernicama, kako tvrde iz Mercera.
Ivan Diaz-Rainey, stručnjak za klimatsko finansiranje, upozorava na nedostatak transparentnosti i rizik greenwashinga za pacifička ostrva koja nemaju jake regulatorne okvire.
Stručnjak za klimatsku politiku Wes Morgan ocenjuje da je investiranje u fosilna goriva u suprotnosti sa egzistencijalnim pretnjama koje nose podizanje nivoa mora za Tuvalu.
Reakcije Tuvalua i Australije
Premijer Tuvalua Feleti Teo izjavio je da je razočaran otkrićima, ali je naglasio da Tuvalu sam ne može jednostrano menjati strategiju ulaganja i da bi za to bila potrebna podrška Australije i Novog Zelanda. Tuvaluov ministar za klimu 2024. javno je kritikovao odluke koje omogućavaju širenje rudarenja uglja.
Australija je navela da će, koristeći svoju poziciju u odboru, raditi na smanjenju izloženosti fonda ulaganjima u fosilna goriva. Ipak, odbijanje objave internih izveštaja izazvalo je pitanja o transparentnosti i usklađenosti delovanja donatora s ciljevima klimatske politike.
Implikacije i šta sledi
Ovaj slučaj otvara šire debate o tome kako bi nacionalni klimatski fondovi trebalo da kombinuju sigurnost kapitala i etičke kriterijume ulaganja, naročito kada je u pitanju država čija je egzistencija direktno ugrožena klimatskim promenama. Ako poverenici i donatori ne poboljšaju transparentnost i izveštavanje, poverenje javnosti i domaćih vlasti Tuvalua može se dodatno narušiti.
Ključne činjenice: Tuvalu Trust Fund iznosi oko 200 miliona dolara; Mercer upravlja fondom od 2022; Australija je najveći doprinosilac i odbila je objavu određenih internih izveštaja zbog zabrinutosti za diplomatske odnose.
Pomozite nam da budemo bolji.
