Tuvalu, ostrvska država od oko 11.000 stanovnika, suočava se sa ubrzanim porastom nivoa mora i rizikom od potapanja do 2100. godine. Vlada, međunarodni partneri i lokalne zajednice primenjuju mere od nasipanja i sadnje mangrova do toga da omogućavaju migracije kroz sporazum Falepili Union. Kao dodatak, Tuvalu je 2023. digitalizovao svoja ostrva 3D skenovima kako bi stvorio trajni digitalni arhiv i virtuelnu verziju države u metaverzumu.
Tuvalu Se Topi — Ostrvska Država Koja Stvara Digitalnu Kopiju U Metaverzumu
Island of Tuvalu in the Pacific Ocean | Romaine W / Shutterstock
Usred plavetnila Tihog okeana, otprilike na pola puta između Australije i Havaja, mala ostrvska država Tuvalu suočava se s egzistencijalnom pretnjom: porast nivoa mora koji polako progoni njenu budućnost.
Pretnja i trenutna situacija. Prema nekim projekcijama, Tuvalu bi mogao biti u potpunosti pod vodom do 2100. godine ako se globalno zagrevanje nastavi sadašnjim tempom. Nivo mora porastao je za oko 21 centimetar u poslednjih 30 godina, što je dovelo do intenzivnijih visokih plima, češćih oluja i sve čestijih poplava koje ugrožavaju puteve, infrastrukturu i život zajednica.
Glas s prve linije. "Iako se prolećne ili kraljevske plime obično javljaju u februaru, ovogodišnja kraljevska plima nije zabeležena ranije", napisao je Niuone Eliuta za ReliefWeb 2024. "Glavni put na ostrvu bio je preplavljen i popustio pred silinom prirode, dodatno pogoršavajući situaciju. Mnogi se pitaju šta im budućnost nosi pred neumoljivom klimatskom krizom."
Kako Tuvalu odgovara
Tuvalu ima oko 11.000 stanovnika raspoređenih na devet koralnih atola i ostrva. Vlada i međunarodni partneri preduzimaju mere za ublažavanje posledica i prilagođavanje:
- 2023. godine Tuvalu i Australija potpisali su sporazum poznat kao Falepili Union, koji omogućava da do 280 građana Tuvalua godišnje presele u Australiju; 2025. za vizni program prijavilo se više od 90% stanovništva.
- UNDP, vlada Tuvalua i Green Climate Fund rade na projektima nasipanja i iskopavanja peska za stvaranje novih površina kopna i zaštitu obala.
- Lokalne inicijative uključuju sadnju mangrova duž obala kako bi se smanjio udar plima i obezbedila staništa za ribu i rakove.
- Tuvalu je uložio oko 2 miliona dolara u precizno mapiranje devet ostrva kako bi bolje procenio rizike; analiza je pokazala da će poplave koje su nekada bile stogodišnje postati događaji na svakih deset godina do 2050.
Digitalna konzervacija — metaverzum kao plan B
Kao deo strategije „Future Now“, Tuvalu radi na digitalizaciji države: 2023. završeni su 3D skenovi svih ostrva i postavljeni na javni veb-sajt. Cilj je stvoriti sveobuhvatan digitalni arhiv i virtuelnu reprezentaciju — mesto gde buduće generacije i globalna javnost mogu da posete, uče o kulturi, jeziku i nasleđu Tuvalua, čak i ako fizičko kopno bude ugroženo.
A coral islet in the Pacific, part of Tuvalu | Hao Hsiang Chen / Shutterstock
Digitalizacija je jedan od tri stuba projekta Future Now: (1) međunarodni zagovarački rad da se ubraju klimatske akcije, nadahnuti tradicijama olaga fakafenua (zajednički život), kaitasi (deljena odgovornost) i fale-pili (dobri susedi); (2) pravna i diplomatska strategija da se sačuva državnost i državne granice Tuvalua i ako fizičko zemljište nestane; (3) stvaranje trajnog digitalnog arhiva nacije.
Širi kontekst i nepravda
Tuvalu nije usamljeno: mnoge pacifičke i atolske države — uključujući Maršalska Ostrva, Sejšele i Maldivi — suočavaju se sa sličnim rizicima. Glavni uzrok rasta nivoa mora je klimatsko zagrevanje izazvano sagorevanjem fosilnih goriva, a države koje su najmanje doprinele emisijama često su najugroženije. Tuvalu se obavezao da će dostići neto nula emisija do 2030. godine.
Procene o broju ljudi koji bi mogli biti raseljeni zbog klimatskih promena idu do 1,5 milijardi do 2050. Prema izveštaju UN iz 2026, svet je na putu da pređe cilj od +1,5 °C, što dodatno povećava ranjivost ostrvskih država.
"Smanjenje emisija je neophodno, ali neće zaustaviti porast nivoa mora. Deo porasta je već neizbežan i nastaviće se vekovima. Za pacifičke zemlje prilagođavanje više nije opcija," rekao je Herve Damlamian iz Sekretarijata pacifičke zajednice (SPC).
Ministar spoljnih poslova Tuvalua Simon Kofe više puta je apelovao svetskim liderima na klimatskim konferencijama: "Tuvalu je na prvoj liniji klimatskih promena, ali naša sudbina je povezana sa sudbinom svih zemalja".
Šta dalje?
Tuvalu se istovremeno bori za praktična rešenja (zaštita obale, infrastruktura, preseljenja) i za čuvanje kulturnog identiteta — fizičkog i digitalnog. Njegov primer postavlja važna pitanja o tome kako će međunarodna zajednica zaštititi prava i identitet naroda čije zemlje nestaju zbog klimatskih promena.
Pomozite nam da budemo bolji.
