Izveštaj UNEP predviđa da bi globalna temperatura mogla dostići 1,8°C, što bi premašilo cilj iz Pariskog sporazuma od 1,5°C. Naučnici upozoravaju da to preti nestašicama hrane i zaslanjivanju izvora pitke vode na pacifičkim ostrvima, sa procenjenim gubitkom prihoda od ribolova od 90 miliona dolara (oko 13% prihoda) i smanjenjem obalskih ulova do 65%. Lideri traže hitnu finansijsku pomoć za adaptaciju i strože mere protiv fosilnih goriva.
Pacifička ostrva: Nestašice hrane i ugrožena pitka voda zbog porasta globalne temperature
Scientists said the Pacific islands will face a fish shortage due to rising global temperatures (Kirsty NEEDHAM)
Pacifička ostrva suočiće se sa ozbiljnim problemima u snabdevanju hranom, a izvori pitke vode biće ugroženi zbog podizanja nivoa mora i češćih poplava, upozorili su naučnici nakon objave izveštaja UN-a koji pokazuje da svet verovatno neće uspeti da ograniči zagrevanje na 1,5°C.
Izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) predviđa da će globalna temperatura dostići vrhunac od oko 1,8°C iznad predindustrijskih nivoa, čime bi bio premašen cilj iz Pariskog sporazuma od 1,5°C.
Ekonomske posledice: Naučnici su na samitu pacifičkih lidera u Palau upozorili da "overshoot" razmere cilja može dovesti do gubitka prihoda od dozvola za ribolov od približno 90 miliona dolara — što iznosi oko 13% državnih prihoda u nekim državama regiona — i da bi to moglo izazvati ozbiljnu ekonomsku krizu.
Promene u ribolovu: Andrew Jones, zamenik generalnog direktora The Pacific Community, rekao je da će tuna migrirati istočnije, dalje od ostrvskih zona gde se danas hvata oko trećina svetske tune. Procene pokazuju da obalski ribolovci koji su ključni za lokalnu ishranu mogu izgubiti i do 65% svojih ulova.
„To je otprilike dva obroka po porodici nedeljno koja neće završiti na tanjiru — čist, besplatan i zdrav protein koji će morati da se nadomesti,“ rekao je Jones.
Uz to, porast nivoa mora dovodi do zaslanjivanja izvora pitke vode, što dodatno smanjuje mogućnost dostojanstvenog života na mnogim niskim ostrvima, dok će razorne poplave postati češće.
Maina Talia, ministarka za klimatske promene iz nisko položenog Tuvalua, istakla je da nauka potvrđuje kako je klimatska kriza "stvarna i već prisutna". Lideri pacifičkih država traže hitnu finansijsku podršku za adaptaciju i jače obaveze razvijenih zemalja u smanjenju emisija fosilnih goriva.
„Borimo se protiv veoma jakog toka koji nas vodi u veoma opasne vode i moramo učiniti sve što je u našoj moći da se vratimo ka 1,5°C,“ rekla je Tina Stege, klimatska izaslanica Maršalovih Ostrva.
Ralph Regenvanu, ministar za klimatske promene iz Vanuatu, pozvao je velike proizvođače fosilnih goriva, uključujući Australiju, da zaustave širenje izvoza uglja i gasa. Australijski premijer Anthony Albanese odgovorio je da energetska tranzicija "ne može da se desi preko noći" i da gas ima tranzicioni značaj, ali je dodao da sve države moraju ubrzati napore.
Zaključak: Pacifičke države pozivaju na veću međunarodnu pomoć za prilagođavanje klimatskim promenama i na odlučnu politiku smanjenja emisija, jer bi posledice previsokog zagrevanja direktno ugrozile ishranu, zdravlje i ekonomsku stabilnost miliona stanovnika ostrva.
Pomozite nam da budemo bolji.
