Istraživanje Univerziteta Oklahoma pokazuje da polietilenske mikroplastike znatno pogoršavaju oštećenje jetre kod miševa koji su na dijeti bogatoj mastima. Životinje izložene mikroplastici i visokomasnoj ishrani imale su više od dvostruko povišene markere oštećenja jetre u odnosu na kontrolnu grupu. Prostorna transkriptomika otkrila je specifična ćelijska "žarišta" oštećenja, a promene su primećene u funkciji gena PPAR-alpha i Anxa2. Nalazi su objavljeni u Science Advances, ali direktna primena na ljude još zahteva dalja istraživanja.
Mikroplastika Pogađa Jetru Jače Uz Masnu Ishranu, Pokazuje Studija Na Miševima
Photo Credit: iStock
Istraživanje Univerziteta Oklahoma otkriva da polietilenske mikroplastike — ista vrsta plastike koja se koristi za kese i bokale mleka — izazivaju znatno ozbiljnije promene i oštećenja jetre kod miševa koji su hranjeni ishranom bogatom mastima u poređenju sa miševima na standardnoj ishrani.
Tae Gyu Oh, Ph.D., profesor onkologije na OU College of Medicine, i saradnici izložili su grupe miševa jednakim količinama mikroplastike tokom osam nedelja. Jedna grupa je bila na standardnoj ishrani, dok je druga dobijala dijetu osmišljenu da modelira MASH (metabolic dysfunction-associated steatohepatitis), težak oblik masne bolesti jetre.
U krvnim analizama, životinje koje su kombinovale visokomasnu dijetu i izloženost mikroplastici imale su markere oštećenja jetre koji su porasli na više od duplo u odnosu na miševe koji su dobili iste čestice dok su jeli standardnu hranu.
Visoka rezolucija: prostorna transkriptomika
Tim je koristio prostornu transkriptomiku kako bi mapirao promene na nivou pojedinačnih ćelija i identifikovao jasno odvojena ćelijska "žarišta" oštećenja u jetri. Taj pristup omogućio je da se uoče lokalizovane oblasti inflamacije i promenjenih bioloških puteva koje bi standardne metode mogle propustiti.
Kakve su genetske promene uočene?
Istraživači su posebno istakli promene u radu regulatora gena PPAR-alpha (ključnog za metabolizam lipida) i gena za reparaciju tkiva Anxa2. Nalazi ukazuju da mikroplastika može ometati uobičajene odbrambene i reparacione mehanizme jetre, naročito kada je organ već opterećen masnom bolešću.
"Izloženost mikroplastici je neizbežna — udišemo je, unosimo hranom i ona je na našoj koži. Ovaj visokorezolutni prikaz omogućio nam je da identifikujemo specifična žarišta oštećenja na nivou jedne ćelije," rekao je dr Oh.
Studija, objavljena u časopisu Science Advances, ne tvrdi direktnu prenosivost nalaza sa miševa na ljude, ali ukazuje na važan smer istraživanja: ulogu svakodnevne izloženosti zagađivačima u kontekstu suvremenih dijeta i hroničnih bolesti.
Ograničenja i implikacije: Rezultati su zasnovani na modelu na životinjama; potrebne su dodatne studije da bi se utvrdilo koliko su efekti slični kod ljudi. Ipak, rad podstiče uključivanje faktora okoline — kao što su mikroplastika i drugi zagađivači — u proučavanje bolesti jetre i javnozdravstvene strategije.
Praktičan zaključak: Iako ne možemo trenutno potpuno izbeći izloženost mikroplastici, ova studija naglašava dvojnu važnost—smanjiti nepotrebnu upotrebu plastike gde je moguće i obraćati pažnju na ishranu koja smanjuje rizik od masne bolesti jetre.
Pomozite nam da budemo bolji.
