T Coronae Borealis (T CrB) je povratna nova koja se prosečno razbuktava otprilike na svakih ~80 godina; poslednji put je eksplodirala 1946. Ako dođe do erupcije, sjaj može porasti sa ~+10 na ~+2 i postati vidljiv golim okom. Predviđanja su neizvesna — jedan rad navodi mogući datum 25. jun 2026., ali ta hipoteza nije potvrđena. NASA procenjuje da bi vrhunac vidljivosti mogao trajati nešto kraće od nedelju dana; pratite AAVSO za ažurirane svetlosne krive.
Moguća Pojava „Nove“: T Coronae Borealis Može Nakratko Zablistati Kao Polaris
An illustration of T Coronae Borealis, two stars that orbit each other: a red giant nearing the end of its life and an Earth-sized stellar remnant known as a white dwarf. . | Credit: NASA's Goddard Space Flight Center Conceptual Image Lab
Nenadana, potencijalno jednom u životu zvezdana erupcija mogla bi uskoro postati vidljiva na noćnom nebu: sistem T Coronae Borealis (T CrB), poznat kao „Blaze Star“, mogao bi naglo da poraste u sjaju i za kratko postane vidljiv golim okom. Evo šta znamo o ovom retkom fenomenu i kako ga pratiti.
Šta je T Coronae Borealis?
T CrB je klasičan primer povratne nove — sistem u kome bela patuljasta zvezda povremeno doživi termonuklearnu erupciju na svojoj površini nakon što prikupi dovoljno materije sa susednog crvenog džina. Nakon erupcije, sistem se smiri dok patuljak ponovo ne »sisa« materiju od pratioca i ne pripremi teren za sledeći izlaz svetlosti.
Celestron NexStar 4SE Computerized Telescope
Povratne nove su izuzetno retke; prema procenama, u Mlečnom putu poznato ih je samo nekoliko (oko pet) — što svako iznenađenje čini posebno značajnim za amatere i profesionalce.
Koliko je verovatna erupcija i kada?
Na osnovu istorijskih zabeleški proteklih stotina godina, T CrB prosečno pokazuje erupciju otprilike na svakih ~80 godina — poslednji veliki dogadjaj zabeležen je 1946. godine. Ipak, tačnije određivanje datuma je teško: sistem je promenljiv i predviđanja su neizvesna.
How to find Corona Borealis in the summer sky. | Credit: Created by Anthony Wood in Canva
Jedan rad koji je predložio postojanje trećeg tela u sistemu dao je četiri moguća datuma, od kojih je poslednji 25. jun 2026. Taj predlog je zanimljiv, ali nije potvrđen u savremenim posmatranjima i većina astronoma ostaje oprezna u vezi s tim datumom.
Koliko će biti svetla i kako dugo?
U mirnom stanju T CrB je oko magnitude +10 — suviše slaba za golim okom. Tokom novog izboja sistem može skočiti na približno +2, što ga čini lako vidljivim golim okom i daje sjaj uporediv s onim Polarisom. NASA procenjuje da bi vrhunac vidljivosti mogao trajati nešto kraće od nedelju dana, mada slabiji sjaj može biti praćen duže uz pomoć dvogleda i teleskopa.
Finding T. Coronae Borealis in the constellation Corona Borealis. | Credit: Created by Anthony Wood in Canva
Gde i kako gledati
T CrB se nalazi u sazvežđu Corona Borealis (Severna kruna), blizu polukruga zvezda tog sazvežđa. Ako tražite pre erupcije, potrebno vam je makar 10x50 dvogled ili mali amaterski teleskop. Prvo pronađite zvezdu Epsilon Coronae Borealis (magnituda ~4.3), druga zvezda s leve strane polukruga; zatim pomerite pogled otprilike jedan stepen niže udesno (otprilike širina malog prsta na ispruženoj ruci) i pretražite taj deo neba — T CrB bi se trebalo nalaziti tamo.
Za praćenje promena sjaja koristite stranicu American Association of Variable Star Observers (AAVSO), gde članovi redovno objavljuju merenja i crtaju svetlosne krive.
Pripremite se za posmatranje
Ako planirate da posmatrate ili fotografišete događaj, proverite opremu: mali teleskop, kvalitetan dvogled i foto-opremu za astrofotografiju. Brze reakcije i dobra koordinacija posmatrača širom sveta često daju najbolje podatke za ovakve kratkotrajne pojave.
Napomena o izvorima i neizvesnosti: precizni datumi su i dalje nesigurni; model iz 2024. koji pominje 25. juni 2026. nije široko potvrđen u posmatranjima. Takođe izbegavamo netačne navode o vremeputu svetlosti kroz prostor — konačna potvrda pojave dolazi direktno iz posmatranja.
Pomozite nam da budemo bolji.
