SAD su produžile nacionalno vanredno stanje povezano sa Zapadnim Balkanom i nakon 26. juna 2026. godine, a odluku je potpisao predsednik Donald Trump. Uredba potiče iz 2001. i tokom godina je proširivana (2003., 2021.) kako bi obuhvatila i prepreke sprovođenju Ohridskog sporazuma i širi kontekst regiona. Produženje ne uvodi nove sankcije, već omogućava nastavak pravnog okvira za ciljane restriktivne mere protiv osoba i grupa koje destabilišu region.
Tramp Nastavio Bajdenovim Stopama: SAD Produžile Vanredno Stanje Za Zapadni Balkan
Getty © J. Scott Applewhite - Pool
Sjedinjene Američke Države su objavile da će nacionalno vanredno stanje povezano sa situacijom na Zapadnom Balkanu ostati na snazi i nakon 26. juna 2026. godine. Odluku o produženju potpisao je predsednik SAD Donald Trump.
Prethodno je istu uredbu 8. januara 2025. godine produžio i njegov prethodnik, Joseph Biden, što pokazuje kontinuitet američke politike prema regionu.
Izvršna uredba prvobitno je potpisana 26. juna 2001. i povezana je sa bezbednosnim rizicima koje predstavljaju aktivnosti usmerene na ometanje sprovođenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN (10. jun 1999.), koja se odnosi na Kosovo i Metohiju.
U dokumentu se podseća da je 2003. godine obim uredbe proširen kako bi obuhvatio i prepreke u sprovođenju Ohridskog okvirnog sporazuma u Severnoj Makedoniji, dok su kasnije izmene proširile njen domet na širi kontekst Zapadnog Balkana.
Federalni registar navodi da, uprkos napretku u prethodnim godinama, aktivnosti koje ugrožavaju mir i stabilizaciju na Zapadnom Balkanu i dalje predstavljaju "neobičnu i izvanrednu" pretnju po interese SAD.
Ključno proširenje uredbe usledilo je 2021. godine, kada je američka administracija ukazala na neophodnost reakcije zbog problema kao što su korupcija, podrivanje državnih institucija i opstrukcija demokratskih procesa, koji usporavaju evroatlatinske integracije i stabilizaciju regiona. Dokument iz januara 2025. dodatno je istakao zabrinutost zbog pokušaja pojedinaca da ospore suverenitet država u regionu ili da izbegnu odgovornost i sankcije.
U saopštenju se naglašava da ovo produženje samo nastavlja postojeći pravni okvir i ne uvodi nove, automatske sankcije. Umesto toga, omogućava američkim vlastima da, po potrebi, primene restriktivne mere protiv pojedinaca ili grupa koje smatraju odgovornim za destabillizaciju—npr. zamrzavanje imovine, zabrane putovanja i druge ciljne mere.
Potencijalna primena sankcija može biti povezana sa kršenjima Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini, nesaglasnostima koje se tiču sprovođenja Rezolucije 1244 na Kosovu i Metohiji, ili radnjama koje podrivaju Ohridski sporazum u Severnoj Makedoniji. Posebna pažnja usmerena je na aktivnosti koje podrivaju državne institucije, izazivaju nasilje ili ometaju međunarodno prisustvo i međunacionalne odnose.
Odluka je stupila na snagu nastavkom važenja vanrednog stanja za narednu godinu i biće prosleđena američkom Kongresu radi daljeg praćenja i moguće zakonodavne kontrole.
Šta ovo znači za region
Produženje vanrednog stanja signalizuje da SAD zadržavaju mehanizme za pritisak na aktere u regionu koji, po američkoj proceni, ugrožavaju mir i evropsku integraciju. Za zemlje Zapadnog Balkana to je podsetnik na međunarodnu odgovornost za jačanje vladavine prava, borbu protiv korupcije i očuvanje institucionalne stabilnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
