Srebrnobražna napuhavka (Lagocephalus sceleratus) se proširila velikim delom grčkih voda i predstavlja ozbiljan rizik zbog prisustva tetrodotoksina, koji može izazvati paralizu i smrt ako zatrovana riba uđe u lanac ishrane. Prvi nalazi u Grčkoj datiraju iz 2005. godine, a danas je vrsta rasprostranjena od Egeja do Jonskog mora. Napuhavka oštećuje ribarsku opremu, napada ekonomski važne vrste poput hobotnice i lignji, a stručnjaci preporučuju da se riba ne jede, da se izbegava blizak kontakt i da se prijavljuju nalazi.
Invazivna srebrnobražna napuhavka preti grčkim obalama — rizik za ribarstvo, turizam i potrošače
Photo Credit: iStock
Zajednice duž grčke obale koje zavise od mora — za prihod, hranu i rekreaciju — suočavaju se sa rastućim problemom: invazivna srebrnobražna napuhavka (Lagocephalus sceleratus) pojavlja se sve češće i širi se po velikom delu grčkih voda.
Gde se pojavljuje i kako se širi
Prvi zvanični zapisi o ovoj vrsti u grčkim vodama, posebno oko Rodosa i Krete, potiču iz 2005. godine, dve godine nakon prvih nalaza u istočnom Sredozemlju. Prema Stefanosu Kalogirouu, vanrednom profesoru na Poljoprivrednom univerzitetu u Atini, danas se vrsta nalazi "od južnog Egeja do severnog Egeja i od južnog Jonskog do severnog Jonskog mora", što pokazuje široku rasprostranjenost.
Opasnosti po ljude i lokalne privrede
Srebrnobražna napuhavka sadrži snažan neurotoksin tetrodotoksin. Toksična supstanca se prvenstveno akumulira u jetri i polnim organima, ali istraživanja i zabeleženi nalazi ukazuju da se može naći i u mišićnom tkivu. Tetrodotoksin izaziva paralizu mišića, blokadu nervnog sistema i može dovesti do smrti ako zatrovana riba uđe u ljudsku ishranu.
"Toksin utiče na ljude pre svega kada konzumiraju ribu, a ne kada ih napuhavka povredi zubima",
Iako su slučajevi trovanja i ugriza zabeleženi ređe, izveštaji iz Sredozemlja pokazuju da ugrizi mogu izazvati ozbiljne povrede, a pogrešno rukovanje ulovom i neadekvatna deponija predstavljaju dodatni rizik.
Uticaj na ribarstvo i ekosisteme
Napuhavka oštećuje ribarsku opremu — može pocepati mreže i oštetiti vrše i druge uređaje — što povećava troškove i gubitke za ribarske porodice. Veće jedinke napadaju ekonomski značajne vrste poput hobotnice i lignji, a ishranjuju se i beskičmenjacima i ribom, što može promeniti lokalne hranidbene lance i smanjiti prihode malih ribolovnih zajednica.
Mere i preporuke
- Ne jesti napuhavku — Evropske propise zabranjuju stavljanje na tržište otrovnih porodica (npr. Tetraodontidae) za ljudsku potrošnju.
- Ne prilaziti i ne pipati u vodi; pri susretu ostati na bezbednoj udaljenosti.
- Ako dođe do ugriza — odmah očistiti ranu, pratiti znakove infekcije i potražiti medicinsku pomoć za dublje povrede.
- Pravilna deponija ulova: osigurati da riba bude bezbedno zapakovana i zbrinuta kako bi se sprečilo ponovno širenje ili nepažljiva upotreba.
- Podizanje javne svesti i prijavljivanje nalaza relevantnim lokalnim vlastima ili naučnim institucijama.
Strategije za upravljanje
Istraživači i upravljači prirodnim resursima razmatraju kombinovane mere: prevenciju, edukaciju, ciljano izlovljavanje kao način smanjenja pritiska na lokalne populacije, te monitoring kroz projekte poput Horizon Europe MECCAM, koji koristi Grčku kao studiju slučaja. Kalogirou upozorava da ciljano izlovljavanje može ublažiti problem, ali ga neće u potpunosti rešiti.
On takođe podseća da invazivne vrste često prolaze kroz "boom-and-bust" ciklus — brz rast praćen smanjenjem i stabilizacijom — proces koji može potrajati godinama.
Šta mogu da urade građani i ribari
Obrazovanje i brza reakcija su ključni: izveštavajte o nalazima, izbegavajte plasiranje napuhavke u lokalne pijace ili na društvene mreže kao hranu, i primenjujte preporučene postupke bezbednog rukovanja i zbrinjavanja ulova.
Ova tema ostaje relevantna za sve zemlje istočnog i južnog Mediterana, uključujući i Srbiju kroz indirektne posledice po regionalno ribarstvo, turističku ponudu i bezbednost u morskim destinacijama koje posete naši građani.
Pomozite nam da budemo bolji.
