Projekt Octo-Blu iz Italije pustio je oko 130.000 paralarvi obične hobotnice u Jadran da pomogne u kontroli invazivnih plavih rakova koji su naneli desetine miliona evra štete školjarskoj industriji. Hobotnice su autohtona vrsta, ali paralarve imaju veoma visoku stopu smrtnosti (~99,9%), pa je efikasnost rešenja neizvesna. Cilj projekta je držanje populacije raka pod kontrolom, uz kombinaciju sa drugim merama poput pojačanog ribolova.
Italija Pustila 130.000 Hobotnica U Jadran — Da Li Će One Zaustaviti Invaziju Plavih Rakova?
2T0KYHJ This tiny paralarval stage of a day octopus, Octopus cyanea, was photographed in mid-water at night one mile off the island of Yap, MicronesiaCredit: Alamy
Italijanski naučnici iz projekta Octo-Blu pustili su oko 130.000 paralarvi (tek izleđenih mladunčadi) obične hobotnice u Jadransko more u pokušaju da svome prirodnom predacijom doprinesu kontroli invazivnih plavih rakova koji uništavaju školjkarske resurse duž obale.
Paralarve koje su puštene mere samo nekoliko milimetara i oslobađane su blizu obale — posebno u rejonima oko gradova Cesenatico i Riccione, koji su među najteže pogođenim područjima. Tim je takođe postavio veštačka skrovišta na dnu mora kako bi mladim hobotnicama obezbedio zaklon dok rastu.
Zašto hobotnice?
Umesto da se uvede strani predator, naučnici su odlučili da pojačaju populaciju autohtone vrste koja već prirodno živi u Jadranu. U povoljnim uslovima, jedna odrasla hobotnica od oko 1 kg može pojesti do četiri srednje velika plava raka dnevno — što bi, teoretski, moglo pomoći u smanjenju pritiska na priobalne ekosisteme i ribarstvo.
"Ne uvodimo novu vrstu, već radimo na jačanju populacije autohtone vrste koja je već prisutna u Jadranu", rekao je Antonio Casalini, tehničar za akvakulturu sa Univerziteta u Bolonji.
Kako teku aktivnosti i kakva su ograničenja?
Projekat je zvanično startovao 2024. i u prvoj fazi je tim u laboratorijskim uslovima razvio protokole za uzgoj i puštanje paralarvi. Međutim, stručnjaci upozoravaju da su izgledi nesigurni: paralarve hobotnice podležu izuzetno visokoj prirodnoj stopi smrtnosti — izveštaji navode i do ~99,9% — pa će samo mali broj jedinki dostići odraslo doba.
A group of live blue crabs, seen from aboveCredit: Getty
Morski ekolog Gianluca Sarà sa Univerziteta u Palermu ocenio je ideju kao "moćnu" i "odličnu", ali je upozorio da stvarni efekat u prirodnim uslovima može biti "apsolutno neznatan". Organizatori naglašavaju da cilj nije istrebljenje plavog raka već držanje njegove populacije pod kontrolom, u kombinaciji sa drugim merama — npr. intenzivnijim ribolovom raka i akcijama za ograničavanje šteta.
Posledice invazije
Plavi rakovi, koji su poreklom cenjena lovina u Srednjem Atlantiku, u Mediteranu su neželjeni doseljenici. Njihova eksplozija broja pre oko deceniju dovela je do poderanih mreža, razornih ležišta školjki, pada stokova škampa i školjki, te zatvaranja stotina ribarskih gazdinstava. Štete za italijansku školjarsku industriju procenjuju se na desetine miliona evra, zbog čega vlada finansira mere za suzbijanje i kontrolu širenja.
Projekat Octo-Blu, koji vode Univerzitet u Bolonji i regionalne vlasti Emilija-Romanja, predstavlja primer lokalnog, neinvazivnog pokušaja biološke kontrole. Naučnici i dalje prate efikasnost intervencije u prirodnim uslovima i naglašavaju potrebu za dugoročnim monitoringom kako bi se procenili i ekološki rizici i koristi.
Zaključak: Inovativan i lokalno orijentisan pristup može pomoći u ublažavanju šteta, ali uspeh zavisi od niza faktora — preživljavanja paralarvi, interakcija u ekosistemu i koordinacije sa drugim merama upravljanja invazivnom vrstom.
Pomozite nam da budemo bolji.
