Vlada Srbije je odobrila prenos posmrtnih ostataka Blagoja Jovovića iz Argentine i njihovu sahranu u Beogradu. Jovović je 1957. izveo atentat na Antu Pavelića, a datum atentata simbolično je 10. april, dan osnivanja NDH. Procedura se sprovodi uz saglasnost porodice, a ćerka Marija najavila je da bi prenos mogao biti obavljen na jesen.
Vlada Srbije Odobrila Povratak Posmrtnih Ostataka Blagoja Jovovića i Sahranu u Beogradu
Getty © Pierre Crom / Contributor
Vlada Republike Srbije dala je saglasnost da se posmrtni ostaci Blagoja Jovovića ekshumiraju i prenesu iz Argentine radi sahrane u Beogradu. Odluka Vlade, kako se navodi u zvaničnom saopštenju, predstavlja čin poštovanja prema Jovoviću, koji je 1957. godine izveo atentat na Antu Pavelića u Lomas del Palomaru u Argentini.
Procedura i saglasnost porodice
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski potvrdila je u aprilu da je procedura prenosa u toku i da se sprovodi na predlog Vlade, uz saglasnost porodice i potomaka. Marija Jovović, ćerka Blagoja Jovovića, izjavila je za Prvi program Radija Beograd da bi prenos mogao biti realizovan na jesen.
Istorijski okvir događaja
Atentat na Antu Pavelića izveden je 10. aprila 1957. u Argentini, datuma koji je simbolično izabran jer je 10. april dan osnivanja Nezavisne Države Hrvatske (NDH). Pavelić je ranjen u atentatu i kasnije je preminuo od posledica ranjavanja u drugoj polovini 1959. godine.
Decenijama je identitet atentatora bio predmet pretpostavki i spekulacija, a potpuna slika izašla je na videlo tek tokom Jovovićeve prve i jedine posete domovini 1998. godine, kada je, kako se navodi, Jovović o svom činu razgovarao sa mitropolitom Amfilohijem u manastiru Ostrog.
Život u dijaspori i pripreme za atentat
Blagoje Jovović je u Argentinu stigao kao emigrant 27. septembra 1947. U početku je živeo u Mar del Plati, gde je otvorio hotel. Kada je iz novina saznao da Pavelić boravi u blizini Buenos Airesa, prodao je hotel i započeo pripreme za napad.
Pavelić je u Argentini uživao zaštitu tadašnjeg predsednika Huana Perona i delovao je relativno otvoreno, pa čak i kao savetnik u određenim prilikama. Jovović je mesecima pratio njegovo kretanje i prikupljao informacije, između ostalog i u nemačkom restoranu "El Siervo", koje su koristile pristalice ustaškog pokreta.
Pomagači i posledice
U realizaciji plana navodno su mu pomogli Milan Gaćesha, Mileva Gaćesha—koja mu je obezbedila pištolj—i Milo Krivokapić. Nakon povratka u Argentinu, Blagoje Jovović je preminuo svega šest meseci kasnije.
Napomena: Prenos posmrtnih ostataka sprovodi se uz formalne procedure i saglasnost porodice. Vladine institucije najavljuju da će datum sahrane biti dogovoren u skladu sa logistikom i željama porodice.
Pomozite nam da budemo bolji.
