Evropski institut sindikata (ETUI) upozorava da je oko 130 miliona radnika u Evropi izloženo opasnom toplotnom stresu, što dovodi do oko 277.000 povreda i 230 smrtnih slučajeva godišnje. Rizik raste i u centralnoj i severnoj Evropi, ne samo na jugu. Izveštaj predlaže obaveznu procenu rizika od toplote, širi indeks koji uključuje vlažnost i vetar, i dodatne preventivne mere za zaštitu radnika.
Toplotni stres ugrožava 130 miliona radnika u Evropi — sindikati traže hitne zakonske mere
Heat stress threatens 130 million European workers, trade union body warns
Evropa obara temperaturne rekorde, a talasi vrućine sve češće prete zdravlju i radnoj sposobnosti ljudi — kako kod kuće, tako i na radnom mestu. Evropski institut sindikata (ETUI), istraživački centar povezan sa Evropskom konfederacijom sindikata, u četvrtak je predstavio izveštaj sa preporukama za zaštitu radnika od rastućih rizika usled klimatskih promena.
Rasprostranjen rizik širom kontinenta
Autori izveštaja upozoravaju da opasnost nije ograničena samo na jug Evrope. „Problem je, naravno, najteži na jugu; tamo beležimo najviše nesreća. Istovremeno, međutim, beležimo i najveće poraste u broju nesreća u centralnoj i severnoj Evropi“, rekao je Andreas Flouris, profesor fiziologije na Univerzitetu u Tesaliji.
„Jug je već topao i to predstavlja problem. Ali centar i sever brzo stižu.“ — Andreas Flouris
Prema izveštaju, oko 130 miliona radnika u Evropi izloženo je toplotnom stresu na radnom mestu, što dovodi do otprilike 277.000 povreda i 230 smrtnih slučajeva godišnje. Anketa EU-OSHA iz 2025. pokazala je da je oko jedan od pet radnika u EU tokom prethodnih 12 meseci bio izložen ekstremnoj vrućini na poslu.
Uticaj na produktivnost
Flouris ukazuje da je optimalna radna temperatura oko 16°C i da za svaki porast od 1°C iznad te vrednosti prosečno pada produktivnost za oko 2%. „Tokom prosečnog talasa vrućine u južnoj Evropi, gubici produktivnosti dostižu 20–25%. U centralnoj Evropi su između 8% i 14%, a čak i u Skandinaviji zabeleženi su godišnji gubici od 3–6% zbog talasa vrućine,“ naveo je on.
Preporuke i zakonski predlozi
Na osnovu naučnih dokaza, autori izveštaja predlažu da Evropska unija uvede zakonodavstvo koje bi se posebno bavilo rizicima od toplote na radnom mestu. Ključne preporuke su:
- Obavezna procena rizika od toplote — poslodavci bi morali da identifikuju i procene specifične rizike povezane sa izlaganjem toploti;
- Širi indeks za procenu izloženosti — temperature ne bi trebale biti jedini indikator: vlažnost vazduha i brzina vetra takođe treba da se uzimaju u obzir pri određivanju nivoa rizika;
- Planovi zaštite i preventivne mere — prilagođeni rasporedi rada, pauze, hidracija, hladni prostori i tehničke kontrole tamo gde je moguće;
- Obrazovanje i praćenje — obuke za zaposlene i nadzor stanja zdravlja u rizičnim sektorima.
Marouane Laabbas-el-Guennouni iz ETUI naglasio je: „Samo poznavanjem problema možemo zaštititi radnike i sprečiti rizike vezane za izloženost toploti na radu.“
Istraživači podsećaju da su talasi vrućine merljivi i predvidivi — što znači da su i preventivne mere moguće i efikasne ako se preuzmu na vreme.
Šta ovo znači za Srbiju i region? Iako su južne i centralne evropske države najpogođenije, rast temperatura i češći toplotni talasi predstavljaju rizik i za radnike u Srbiji i regionu — posebno u građevinarstvu, poljoprivredi i industriji na otvorenom. Nacionalne i poslodavačke politike treba da prate preporuke i prilagode radne prakse kako bi zaštitile zaposlene.
Pomozite nam da budemo bolji.
