Izveštaj Al Jazeere otkriva da u Mustafabadu radnici rastavljaju elektronski otpad bez zaštite, često paleći izolaciju žica i udišući toksične dimove. Plata je niska — oko 8 dolara po 12-časovnoj smeni — dok neformalni sektor obrađuje većinu indijskog e-otpada. WHO upozorava da olovo, živa, kadmijum i dioksini mogu izazvati ozbiljna zdravstvena oštećenja, a stručnjaci pozivaju na formalizaciju i bolje standarde zaštite na radu.
U Indiji radnici rastavljaju e-otpad golim rukama i udišu toksične dimove za 8 dolara dnevno
Photo Credit: iStock
U Mustafabadu, delu Nju Delhija, radnici koji se bave elektronskim otpadom provode čitave smene rastavljajući telefone, televizore, kablove i pokvarene kućne uređaje bez odgovarajuće zaštite — često za svega oko 8 dolara po 12-časovnoj smeni.
Opasne prakse i posledice po zdravlje
Prema izveštaju Al Jazeere, mnogi radnici rade u skučenim, neventilisanih radionicama bez rukavica, maski ili drugih zaštitnih sredstava. Neki, poput Muhammada Faizana, skidaju izolaciju sa žica paljenjem kako bi došli do bakra i redovno udišu dim nastao sagorevanjem izolacije.
„Ponekad je izdvajanje teško, i nemam nikakvu zaštitu — ni rukavice, ni masku. Često dobijem opekotine na rukama,“
Mateen Malik je za Al Jazeeru rekao i da u radnim prostorijama ostaju hemijski ostaci koji dodatno ugrožavaju zdravlje.
Plate i obim problema
Izveštaj navodi da radnici mogu zaraditi oko 8 dolara po smeni, pri čemu se za rastavljanje mobilnog telefona dobija približno 1 dolar, a za televizor oko 2 dolara. Informalni prerađivači, kako Al Jazeera navodi, obrađuju i do 95% indijskog e-otpada.
Samo Kina i SAD proizvode više elektronskog otpada od Indije: procenjuje se da je Indija proizvela preko 1,4 miliona metričkih tona e-otpada u periodu 2025–2026. godine.
Toksini i širi rizici
Prema Svetkoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), tokom neformalne reciklaže oslobađaju se otrovne supstance poput olova, žive, kadmijuma i dioksina. Izloženost ovim materijama povezana je sa neurološkim oštećenjima, smanjenom funkcijom pluća i respiratornim bolestima, posebno kod dece.
Pošto se rastavljanje često obavlja u istim prostorima u kojima ljudi žive, zdravstveni rizici pogađaju i čitave porodice, a ne samo radnike.
Rešenja i društveni kontekst
Bharati Chaturvedi iz organizacije Chintan poziva na integraciju neformalnih radnika u formalne, bezbednije sisteme i na strože propise o zdravlju i zaštiti na radu:
„Po mom mišljenju, morate formalizovati ljude. Ne možete ih ostaviti neformalnim.“
Istovremeno, mnogi radnici navode da nemaju alternativu:
„Nemamo drugi posao; zavisni smo od ovoga. To nam daje prihode i pomaže da preživimo u gradu kao što je Nju Delhi,“kaže Shakila, migrantska radnica iz Zapadnog Bengala.
Rešenje zahteva istovremeno poboljšanje regulative, dostupnost sigurnih radnih mesta i ekonomske opcije za najugroženije radnike.
Pomozite nam da budemo bolji.
