EU Zakon Mora Ići Dalje Od „Višeg Sakupljanja“ Ako Elektronika Treba Da Bude Zaista Cirkularna

EU planira da kroz predstojeći Zakon o cirkularnoj ekonomiji ojača tržište sekundarnih sirovina i poveća dostupnost recikliranih materijala. Međutim, stručnjaci upozoravaju da samo povećanje stope sakupljanja elektronskog otpada neće automatski dovesti do veće cirkularnosti u sektoru elektronike.

Zašto „više sakupljanja“ nije dovoljno

Dr Diana Radovan, direktorka politike održivosti u Global Electronics Association, u analizi za foredie ukazuje da vrednost moderne elektronike često leži u komponentama i podsklopovima. Praćenje, oporavak i ponovno korišćenje tih viših vrednosti zahtevaju mnogo širi set politika od pukog prikupljanja otpada.

Ključne prepreke

Identifikovane barijere uključuju:

• nekonzistentne i fragmentovane podatke;
• slabe ekonomske podsticaje za popravku, remanufakturu i ponovnu upotrebu;
• proizvode koji nisu projektovani za rastavljanje ili popravku;
• fragmentovane lance snabdevanja i nedovoljnу koordinaciju među učesnicima;
• nedostatak jednog standarda kvaliteta i usklađenih pravila između država.

Širi pristup cirkularnosti

Radovan naglašava da diskusija ne bi smela stati samo na reciklaži. Potpuniji model obuhvata:

• redizajn proizvoda i smanjenje upotrebe materijala;
• ponovnu upotrebu delova i popravke;
• refurbishing i remanufakturu sistema;
• preusmeravanje komponenata u upotrebu pre nego što reciklaža postane neophodna.

Uticaj na sigurnost i infrastrukturu

Evropske ambicije u digitalizaciji, bezbednosti i čistoj energiji zavise od pouzdanih i visokokvalitetnih elektronskih komponenti koje se koriste u bolnicama, transportu, telekomunikacijama, serverima i tehnologijama obnovljive energije. Ako politika fokus ostavi uglavnom na upravljanju otpadom na kraju životnog veka, kritične industrije mogu ostati ranjive i zavisne od novootkrivenih sirovina.

Vremenski okvir i regulatorni rizici

Redizajn kompleksne elektronike često traje 7–15 godina ili duže, naročito kada je potrebna recertifikacija. U takvim uslovima, nejasna ili promenljiva pravila mogu obeshrabriti dugoročna ulaganja koja su neophodna za implementaciju cirkularnih sistema.

Šta bi Zakon o cirkularnoj ekonomiji trebalo da uradi

Prema Radovan, najeфикаsniji Zakon bi:

• usklađivao pravila među državama članicama EU;
• slanjao jasne investicione signale i stvorio dugoročne podsticaje;
• podržao modele poslovanja zasnovane na popravci, remanufakturi i ponovnoj upotrebi;
• obezbedio standarde kvaliteta za sekundarne sirovine kako bi se povratila i zadržala vrednost proizvoda.

Koordinacija industrije i međunarodni pritisak

Industrijske grupe traže širu uključenost proizvođača originalne opreme, firmi za prikupljanje i reciklažu, kao i regulatora. Istovremeno, pritisak raste globalno: Kina ima petogodišnji plan cirkularne ekonomije, a Indija razmatra nacionalnu strategiju. EU rizikuje gubitak konkurentnosti i usporavanje zelenih ciljeva ako zaostane u ovoj oblasti.

„Veće pitanje nije da li je cirkularnost poželjna. Veće pitanje je kako je implementirati na industrijskom nivou.“ — Dr Diana Radovan

Za Srbiju i zemlje u regionu: Kao država kandidatkinja i deo evropskog tržišta, Srbija će takođe osećati posledice evropskih pravila o cirkularnosti. Jasni standardi i poticaji u EU mogu podstaći lokalne fabrike i servisne centre da investiraju u popravku, remanufakturu i kvalitetniju ponovnu upotrebu, što je relevantno za domaću industriju i ekonomiju.

Ukratko: zakon koji ostane na nivou „više sakupljanja“ promašiće priliku da transformiše industriju elektronike u pravu cirkularnu ekonomiju.