Toplotni talasi širom Evrope sve češće primoravaju građane da instaliraju klima-uređaje, iako su oni ranije smatrani luksuzom zbog troškova i klimatskih posledica. Studije pokazuju da klima-uređaji značajno smanjuju smrtnost povezanu s vrućinom, ali ih trenutno poseduje samo oko 20% evropskih domaćinstava. Rast upotrebe naročito je vidljiv u Italiji i Velikoj Britaniji, dok stručnjaci pozivaju na energetski efikasna rešenja i napajanje iz obnovljivih izvora kako bi se sprečilo dodatno zagrevanje planete.
Toplotni Talasi Navode Sve Više Evropljana Da Ugrade Klima-Uređaje
A technician repairs an air conditioning unit on a restaurant in Ronda, southern Spain, June 21, 2026. / Credit: JORGE GUERRERO/AFP/Getty
Mnogi Evropljani su decenijama klima-uređaje smatrali skupim luksuzom i izvorom dodatnih emisija ugljenika. Kako se leto na kontinentu zagreva, ta percepcija se brzo menja: ekstremne vrućine sve češće ugrožavaju živote i prisiljavaju domaćinstva da traže rashlađenje.
Rast potražnje i ljudske priče
U proteklih sedam dana u Francuskoj je, prema izveštajima, oko 40 ljudi izgubilo život utapanjem dok su pokušavali da se rashlade tokom talasa vrućine. U Španiji su temperature dostigle oko 111°F (≈44°C), a Ujedinjeno Kraljevstvo je zabeležilo najtopliji juni u istoriji.
Za mnoge građane, nestašica uređaja u radnjama postala je stvarnost: "Tokom dana mi je bolje da budem u kolima nego u kući," kaže 81-godišnja Golnaz Davarpanah iz predgrađa Pariza, nakon što nije uspela da kupi klima-uređaj zbog rasprodanih zaliha.
As the hottest-ever June day is recorded in southern England, two women use fans on a London Tube train, June 24, 2026. / Credit: Richard Baker/In Pictures/Getty
Podaci i razlozi usporenog prihvatanja
Svake godine toplotni talasi u Evropi oduzimaju u proseku oko 175.000 života, navodi Svetska zdravstvena organizacija. Studija iz 2007. pokazuje da klima-uređaji mogu smanjiti smrtne slučajeve povezane s vrućinom za približno 75%, a istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet procenjuje da je 2019. godine upotrebom klima-uređaja izbegnuto oko 195.000 smrti kod osoba starijih od 65 godina.
Ipak, samo oko 20% evrospkih domaćinstava ima klima-uređaj, naspram približno 90% u SAD. Razlozi su višestruki: kulturna otpornost i istorijski načini gradnje, visoki troškovi kupovine i eksploatacije zbog skuplje energije u Evropi (delom zbog uvoza gasa) i osećaj krivice zbog klimatskog uticaja — klimatizacija je, prema istraživanju iz 2022. godine, odgovorna za oko 4% globalnih emisija stakleničkih gasova.
Primeri: Italija, Velika Britanija i dalje perspektive
U Italiji je talas iz 2003. godine bio prekretnica: tada je klima-uređaj imao samo oko 10–15% domaćinstava, dok je do 2024. ta stopa porasla na 56% (Nacionalni institut za statistiku). Italija danas čini oko jedne trećine potrošnje električne energije Evropske unije koja odlazi na hlađenje.
An engineer works to install an air conditioning unit in a home in Mericourt, northern France, June 19, 2026. / Credit: Francois LO PRESTI/AFP/Getty
U Velikoj Britaniji se broj domaćinstava sa klima-uređajima udvostručio u tri godine i trenutno iznosi oko četiri miliona, dok je potražnja instalatera naglo porasla usled nedavnih talasa vrućine.
Kako zadržati balans između zdravlja i klime
Stručnjaci upozoravaju da masovan prelaz na tradicionalne klima-uređaje bez energetskih promena može dodatno pogoršati klimatske promene. Moguća rešenja uključuju:
- instalaciju modernih, energetski efikasnih uređaja;
- povezivanje hlađenja sa obnovljivim izvorima — pre svega solarnom energijom;
- širu primenu toplotnih pumpi koje greju zimi i mogu hladiti leti;
- kombinaciju novih tehnologija i starih arhitektonskih rešenja kao što su roletne, zutiranje i pravilno provetravanje.
Međunarodni institut za hlađenje procenjuje da bi se zalihe klima-uređaja u Evropi mogle udvostručiti do 2050. godine, dok Svetska meteorološka organizacija upozorava da se kontinent zagreva otprilike dvostruko brže od svetskog proseka.
Politike i energetski sistemi
EU je postavila cilj klimatske neutralnosti do 2050. pa su neke zemlje već uvele mere za ograničavanje hlađenja javnih objekata. Istovremeno, komiteti i vlade promovišu prelaz na obnovljive izvore i zamenu gasnih bojlera efikasnijim sistemima. U idealnom scenariju, uz pametne politike i obnovljivu energiju, učešće klimatizacije u ukupnoj potrošnji električne energije može ostati relativno malo, dok zdravlje i bezbednost građana budu zaštićeni.
"Ako Evropa nastavi da sagoreva fosilna goriva kako bi napajala rastuću upotrebu klima-uređaja, svet će se nastaviti zagrevati," upozorava Phil Bacon, bivši procenitelj ekoloških tehnologija za EU.
— Izveštavale su Anna Matranga, Karine Barzegar i Anna Noryskiewicz.
Pomozite nam da budemo bolji.
