Simulacija Fakulteta bezbednosti i IOM-a pokazala je da bi eskalacija konflikta na Bliskom istoku i moguće puštanje migranata iz Turske moglo pojačati pritisak na zapadnobalkansku rutu i južnu granicu Srbije. Projekat je testirao operativnu spremnost institucija i ukazao na rizike zbog ograničenih kapaciteta i krijumčarskih mreža. Takođe je identifikovano neistraženo prisustvo stranih radnika u Srbiji i hitna potreba za njihovom integracijom. IOM će objaviti zvanične rezultate 30. juna.
Simulacija migracione krize: Da li nas očekuje novi talas i pritisak na Srbiju?
Getty © Carl Court
Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu i Međunarodna organizacija za migracije (IOM) sproveli su simulaciju potencijalne migrantske krize zasnovanu na pesimističkom scenariju eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Vežba je imala za cilj da u kontrolisanim uslovima testira spremnost državnih organa, lokalnih samouprava i međunarodnih aktera za nagli i masovni priliv ljudi.
Ključni nalazi simulacije
Prema prof. dr Vladimiru Ajzenhameru sa Fakulteta bezbednosti, simulacija je pokazala da bi, za razliku od 2015. i 2016. godine, Turska mogla propustiti veći broj migranata, što bi pojačalo pritisak na zapadnobalkansku rutu i južnu granicu Srbije. To bi zahtevalo brzo usklađivanje kapaciteta i koordinaciju na više nivoa vlasti.
Operativna spremnost i rizici
Vežba je ukazala da postojeće kapacitete u Srbiji, kako infrastrukturne tako i institucionalne, mogu biti nedovoljne za suočavanje sa velikim talasom izbeglica. Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, upozorava da migranti često zaobilaze prihvatne centre i nastavljaju ka Zapadnoj Evropi uz pomoć krijumčara, dok se prosečno zadržavanje u zemlji meri danima.
„Srbija sa postojećim kapacitetima ne bi mogla adekvatno da odgovori na potencijalnu masovnu izbegličku krizu,“ istakao je Đurović.
Neistraženo prisustvo stranih radnika i potrebe za integracijom
Projekat je takođe otkrio svakodnevnu migracionu realnost koju građani primećuju: rastuće prisustvo stranih radnika u Srbiji. Jovana Gušić iz IOM-a navodi da do sada nije postojalo strukturisano, sistemsko istraživanje sa jasnom statistikom, te da preliminarni nalazi ukazuju na hitnu potrebu za integracijom — pre svega pristupom zdravstvenim uslugama i obrazovanju za decu, u slučaju spajanja porodica.
IOM najavljuje da će finalni i zvanični rezultati velikog istraživanja biti javno predstavljeni po formalnom završetku projekta, 30. juna.
Demografski i bezbednosni kontekst
Gušić podseća da se u poslednje dve do tri godine primećuje pomak: Srbija sve češće postaje krajnja destinacija za strane radnike, što predstavlja i pozitivne ekonomske trendove ali i demografske i institucionalne izazove. Negativni demografski trendovi u Srbiji i šire u Evropi privlače radnu snagu iz Avganistana, Severne Afrike, Sirije, Egipta, Južnog Sudana i država Centralne Azije.
Prema dostupnim podacima iz simulacije, glavni regrutni centar za rutu ostaje Istanbul, odakle se migracioni putevi nastavljaju preko Balkanskog poluostrva ka zapadnoj Evropi. Krijumčarske mreže i dalje kontrolišu mnogo kretanja, što povećava rizik za ljude na putu i otežava državni odgovor.
Preporuke i naredni koraci
Stručnjaci iz simulacije naglašavaju potrebu za:
- povećanjem kapaciteta prihvata i hitnih planova odgovora;
- boljom koordinacijom među državnim organima, lokalnim samoupravama i međunarodnim organizacijama;
- strukturisanim istraživanjima o broju i potrebama stranih radnika te planovima za njihovu inkluziju;
- preventivnim merama protiv krijumčarenja i boljom zaštitom ranjivih grupa.
Ova simulacija je pružila važne scenarije i smernice koje mogu pomoći Srbiji i partnerima da unaprede spremnost i odgovore na moguće buduće izazove.
Pomozite nam da budemo bolji.
