Držanje medonosnih pčela Neće Spasiti Autohtone Pčele — Šta Zaista Pomaže

Medonosne pčele su ključne za komercijalno poljoprivredno oprašivanje i proizvodnju meda, ali sve veći broj uredno držanih košnica, naročito u gradovima, ne predstavlja univerzalno rešenje za oprašivače i može dodatno opteretiti autohtone vrste.

Pad broja kolonija i trenutna situacija

Izloženost pesticidima, nestanak staništa, bolesti, loša ishrana i problemi u upravljanju košnicama doveli su do masovnih gubitaka: između juna 2024. i marta 2025. izgubljeno je oko 1,6 miliona komercijalnih kolonija (62%), a ukupni gubici u periodu april 2024–april 2025 procenjeni su na 55,6%, navodi Honey Bee Health Coalition.

According to the Honey Bee Health Coalition, between June 2024 and March 2025, 1.6 million commercial colonies were lost.©Kuttelvaserova Stuchelova/Shutterstock.com

Zašto držanje novih košnica nije isto što i zaštita autohtonih pčela

Mnogo ljudi drži medonosne pčele sa dobrim namerama, misleći da time štite sve vrste oprašivača. Međutim, medonosne pčele su domaće, socijalne vrste koje u velikim brojkama brzo iscrpljuju lokalne floralne resurse i mogu da konkurišu samotnim autohtonim pčelama za polen i nektar.

"Imamo mnogo ljudi koji drže medonosne pčele jer misle da čine nešto dobro za konzervaciju, a zapravo ne čine." — Lora Morandin, Ph.D., Pollinator Partnership

Medonosna pčela može ukloniti do 80% polena sa cveta prvog dana cvetanja, a apiarij od oko 40 košnica može potrošiti količinu resursa koja bi inače mogla hraniti desetine miliona ili, prema procenama, resurse jednakog značaja za oko sedam miliona autohtonih pčela. To znači da u resursno siromašnim urbanim sredinama povećanje broja košnica često dovodi do konkurencije.

Contrary to popular belief, people keeping honey bees often thing they’re helping the pollinator conservation, but they’re actually not.©Hakim Graphy/Shutterstock.com

Bolesti i prenos—ne samo konkurencija

Na cvetovima se mogu preneti paraziti i virusi (npr. grinje, virus deformisanih krila) između upravljanih i divljih pčela. Iako su takvi prenosi dokumentovani, tačan uticaj na populacije autohtonih pčela još nije u potpunosti razjašnjen. Upravljanje košnicama i higijena rada pčelara smanjuju rizik širenja bolesti.

Šta je efikasnije za zaštitu autohtonih pčela

Stručnjaci savetuju da je bolje ulagati u očuvanje i unapređenje staništa nego masovno uvođenje košnica. Konkretne preporuke:

• Sadite raznovrsne autohtone biljke koje cvetaju u različitim periodima (rani prolećni cvetovi kao što su vrba i zumbul; leta—divlji bergamot, ehinacea, mlečika, suncokreti; jesen—zlatnica, astra).
• Obezbedite staništa za gniježđenje samotnih pčela: zadržajte zakrčenost zemljišta, ostavite otvoru zemlju, nečistinu i stare stabljike.
• Smanjite upotrebu pesticida i primenjujte ih samo kad je neophodno, u večernjim satima i ciljano.
• Podržite lokalne programe obnove staništa i saradnju sa udruženjima pčelara—odgovorno upravljanje košnicama smanjuje probleme sa rojivosti i bolestima.

Zaključak

Medonosne pčele imaju nezamenljivu ulogu u poljoprivredi, ali same košnice nisu rešenje za očuvanje biodiverziteta oprašivača. Ulaganje u biljnu raznovrsnost, očuvanje staništa i odgovorno pčelarenje ima daleko veći i sigurniji efekat za autohtone pčele i za ekosistem u celini.

Izvor podataka: Honey Bee Health Coalition, USDA, NatureServe; izjava L. Morandin iz Pollinator Partnership.