Studija u PNAS i izveštaj World Vegetable Centera upozoravaju da raznovrsnost povrća opada zbog homogenizacije tržišta, promena u korišćenju zemljišta i industrijske poljoprivrede. Gotovo jedna četvrtina divljih srodnika povrtarskih kultura je ugrožena, dok ljudi globalno jedu oko 40% manje povrća nego što preporučuje WHO. Postoji oko 1.480 jestivih vrsta, mnoge od kojih su nedovoljno istražene, a ulaganja u očuvanje i oplemenjivanje su ključna za zdravlje i otpornost useva.
Dobro, Ali Uskoro Nestaje: Raznovrsnost Povrća Opada — Šta To Znači za Zdravlje i Klimu?
A lack of vegetable diversity can harm human health and make veggies more susceptible to climate change. | Credit: Alexander Spatari / Getty Images
Police sa svežim povrćem postaju proredjenije i nude sve manje izbora. Nova istraživanja upozoravaju da su ekonomski, kulturni i ekološki faktori doveli do smanjenja raznovrsnosti povrća, što može ugroziti ljudsko zdravlje i smanjiti otpornost useva na posledice klimatskih promena.
Zašto se raznovrsnost smanjuje?
Studija objavljena u časopisu PNAS i saopštenje World Vegetable Center ukazuju da raznovrsnost povrća opada usled homogenizacije tržišta, promena u korišćenju zemljišta, industrijske poljoprivrede i širenja masovne proizvodnje. Kao posledica, tradicionalne sorte i njihovi divlji srodnici sve češće izbacuju iz setve i trgovine.
"Bioraznovrsnost povrća je jedno od najvećih svetkih bogatstava za unapređenje ishrane i prilagođavanje poljoprivrede na promenjivu klimu", rekao je Colin Khoury iz Crop Trust-a.
Koliki je problem?
Prema studiji, gotovo jedna četvrtina procenjenih divljih srodnika glavnih povrtarskih kultura je ugrožena izumiranjem. Istovremeno, ljudi globalno konzumiraju oko 40% manje povrća nego što preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (WHO), što je vođa među rizicima loše ishrane.
Zašto nam je to važno?
Oslanjanje na mali broj komercijalnih sorti — poput standardnih kultivara patlidžana, kelja, kupusa, šargarepe, salate, luka i paradajza — smanjuje genetski fond dostupan za uzgoj otpornijih biljaka. Mnoge manje korišćene vrste imaju osobine koje su ključne za otpornost na toplotu, sušu, štetočine i bolesti.
Istraživači ukazuju da postoji oko 1.480 poznatih vrsta jestivog povrća, od kojih su mnoge nedovoljno iskorišćene i zanemarene u istraživanjima i oplemenjivanju. Primeri nutritivno bogatih, ali slabo oplemenjenih biljaka uključuju različite tamnozelene lisnate vrste, često pominjane kao "spider plant" ili "slippery cabbage" u literaturi.
Šta može pomoći?
- Jačanje programa očuvanja divljih srodnika i tradicionalnih sorti u bankama semena i na terenu.
- Veća ulaganja u istraživanje i oplemenjivanje manje komercijalnih, ali nutritivno važnih kultura.
- Participativno oplemenjivanje i saradnja sa lokalnim farmerima kako bi nove sorte bile praktične i pristupačne.
- Promocija raznovrsnije ishrane i lokalnih tržišta koja podržavaju manje poznate vrste povrća.
"Rešenje nije samo da se gaji više povrća. Rešenje je i da se gaji više vrsta povrća," izjavio je Maarten van Zonneveld, vođa istraživanja.
Hitna akcija za očuvanje i istraživanje povrtarske raznovrsnosti može pomoći da ishrana bude zdravija, a poljoprivreda otpornija na klimatske promene — baš u trenutku kada nam je to najpotrebnije.
Pomozite nam da budemo bolji.
