Grafikon koji kruži društvenim mrežama delimično je tačan: u apsolutnim ciframa u Evropi godišnje umre više ljudi zbog talasa vrućine nego što u SAD strada od nasilja vatrenim oružjem. Glavni problem je metodologija — Evropa često koristi modelovane "prekomerne smrti", dok SAD obično beleže smrtnost po smrtovnicama. Kada se podaci izjednače i prilagode po stanovniku, američke stope oružanog nasilja su blago veće, ali oba problema ostaju preventabilna i politički rešiva.
Da Li Su Evropski Talasi Vrućine Smrtonosniji Od Američkog Nasilja Oružjem? Šta Pokazuju Brojevi
This semi-true graph is picking up steam online.
Verovatno ste videli grafik koji kruži društvenim mrežama: navodno godišnje u Evropi umre više ljudi zbog letnjih talasa vrućine nego što u SAD strada zbog nasilja vatrenim oružjem. U apsolutnim brojkama ta tvrdnja uglavnom stoji — ali kontekst i metodologija značajno menjaju sliku.
Kako su brojevi dobijeni?
Podaci o smrtima od vrućine u Evropi zasnivaju se na modelu „prekomernih smrti” (excess deaths). To je epidemiološki pristup koji pokušava da obuhvati sve smrtne slučajeve koji su nastupili ranije nego što bi se očekivalo u hladnijim uslovima — uključujući kardiovaskularne bolesti, moždane udare i respiratorne komplikacije. Nasuprot tome, zvanične američke brojke o žrtvama oružja često potiču iz smrtovnica, gde se kao uzrok navodi upravo upotreba oružja — znatno uži kriterijum.
Zašto to menja poređenje?
Upoređivanje različitih mera je varljivo: brojke za Evropu uključuju širok spektar indirektnih smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom, dok američki podaci o oružanom nasilju obično beleže direktne uzroke. Analitičari poput Hannah Ritchie zato primenjuju dosledniju metodologiju — koristeći modelovanje prekomernih smrti i za SAD — i dobijaju drugačije rezultate kada se podaci standardizuju po broju stanovnika.
„Kad se podaci izjednače i prikažu kao stope na 100.000 stanovnika, stope smrtnih slučajeva od oružja u SAD blago preovladavaju nad stopama smrti od vrućine u Evropi.”
Šta se dešava u Evropi ovog leta?
Evropa je suočena sa snažnim toplotnim talasima: temperature su u nekim delovima premašivale 108–113°F (oko 42–45°C), a nekoliko zemalja uvelo je crvene nivoe upozorenja. U 2025. su talasi vrućine odneti približno 24.400 života u Evropi, od čega je oko 16.500 pripisano direktno klimatskim promenama; 2024. je bila još ozbiljnija (preko 62.700 smrtnih slučajeva povezanih s toplotom).
Razvijajući El Niño, pomeranja mlaznih struja i ljudski izazvana klimatska promena doprinose češćim i intenzivnijim talasima vrućine. Evropska infrastruktura — izgrađena za hladniju klimu — i niska rasprostranjenost klima-uređaja pojačavaju ranjivost: samo oko 20% domaćinstava u Evropi ima klima-uređaj, dok je u SAD taj procenat oko 90% (IEA).
Koje su šire implikacije?
U apsolutnim brojkama, evropske smrti povezane s toplotom brojnije su od godišnjih smrtnih slučajeva od oružanog nasilja u SAD. Kada se međutim koristi ista metoda za obe vrste štete i izrazi stopa po 100.000 stanovnika, američke stope nasilja oružjem su blago više. Oba problema su, kako ističe Ritchie, u velikoj meri posledica društvenih izbora: nedostatak masovnog hlađenja i nedostatak politike prevencije nasilja.
Ekonomija i javno zdravlje: ekstremne vremenske nepogode koštale su evropske ekonomije blizu 50 milijardi USD prošle godine. Studije takođe pokazuju velike razlike u stopama vatrenog nasilja među bogatim društvima — npr. stope ubistava i samoubistava vatrenim oružjem kod Amerikanaca mlađih od 25 godina znatno su veće nego u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Zaključak: poređenje podstiče važan razgovor o prioritetima i politikama. Bilo da je reč o uvođenju šireg sistema hlađenja, prilagođavanju gradskog planiranja ili ograničenjima pristupa oružju — rešenja postoje i smrtni slučajevi su u velikoj meri izbegljivi.
Izvor: adaptirano iz teksta objavljenog na Fortune.com; analize Hannah Ritchie i podaci UK Met Office, WMO, IEA, CDC i drugih izvora spomenutih u tekstu.
Pomozite nam da budemo bolji.
