40°C U Parizu: Zašto Su Ekstremne Letnje Vrućine Sve Češće U Evropi

Toplotni talasi su danas najveća klimatska pretnja za Evropu. Ekstremne epizode vrućine nadovezuju se na rastuće prosečne temperature širom planete, što je direktna posledica emisija gasova staklene bašte.

Kako se promenilo ponašanje toplotnih talasa?

Toplotni talasi su oduvek postojali, ali u 21. veku postaju češći, intenzivniji i traju duže. Bez obzira na definiciju, verovatnoća pojave toplotnog talasa je najmanje udvostručena u odnosu na 20. vek. Godine za redom obaraju se temperaturni rekordi širom Evrope, što potvrđuje ubrzanje trenda zagrevanja.

Increase in the global average ocean and land surface temperatures for the month of May since 1850.NOAA,CC BY-SA

Rekordi i primeri

Maksimumi od oko 40°C više nisu rezervisani samo za Mediteran — beleže se i u Parizu, južnoj Engleskoj, severnoj Nemačkoj i širom Balkana. Neki od najekstremnijih primera u poslednjoj deceniji:

• Siracusa (Sicilija): 48.8°C — 11. avgust 2021. (evropski rekord)
• La Rambla, Córdoba (Španija): 47.6°C — 14. avgust 2021.
• Vérargues (Francuska): 46.0°C — 2019.
• Coningsby (Lincolnshire, UK): 40.0°C — 2022.
• Hamburg (Nemačka): 40.1°C — oko leta 2022.

Rani početak i duži talasi

Toplotni talasi se pojavljuju i ranije u godini — čak i u maju može biti značajna vrućina, a junski talasi nisu retkost (npr. jun 2019. i naredne godine). Duži periodi visokih temperatura, često praćeni povišenim noćnim temperaturama, smanjuju mogućnost noćnog hlađenja i povećavaju zdravstveni rizik.

Difference in daytime land surface temperatures recorded in July 2001 and in the same month of 2003 by NASA’s Terra satellite.Image courtesy of Reto Stockli and Robert Simmon, based on data provided by the MODIS Earth Sciences team

Posledice po zdravlje i društvo

Posledice su ozbiljne: veća oboljevanja, povećana mortalnost i značajan ekonomski uticaj. Talas iz 2003. godine povezuje se sa oko 70.000 smrtnih slučajeva u Evropi — od kojih su najteže pogođene Italija (~20.000), Francuska (~15.000), Španija (~12.000) i Nemačka (>9.000). Povišene noćne temperature naročito ugrožavaju starije osobe i hronične bolesnike, koji su često i u energetskom siromaštvu i nemaju klimatizaciju.

„Toplotni talasi nisu samo meteorološki događaji — oni su javnozdravstvena i društvena pretnja.“

Šta treba uraditi — mere prilagođavanja

Evropa, a posebno centralne i severne zemlje manje naviknute na visoke temperature, mora da prioritetno uvodi mere prilagođavanja. Konkretne preporuke uključuju:

• Hlađenje bolnica i domova za stare — klimatizacija u zdravstvenim ustanovama mora postati standard.
• Mreže klimatskih utočišta — javni rashladni centri dostupni u talasima vrućine.
• Ozelenjavanje gradova — parkovi, zeleni koridori i ulična stabla za senčenje i hlađenje.
• Hladni krovovi i reflektivni materijali — ozelenjavanje ili reflektujući premazi smanjuju upijanje toplote.
• Sjenila i propustljivi trotoari — tende na prometnim ulicama i trotoari koji upijaju vodu za hlađenje isparavanjem.
• Socijalna podrška i prevencija energije siromaštva — pomoći najugroženijima da se rashlade i ostanu sigurni.

Za Srbiju i region

Iako su navedeni primeri iz zapadne i južne Evrope, trendovi se odnose i na Balkan — rani i intenzivniji letnji talasi utiču i na Srbiju. Potrebne su lokalne strategije: prilagođavanje škola, zdravstvenih ustanova, urbanističko planiranje i mere za ublažavanje efekata na poljoprivredu i energetsku infrastrukturu.

Zaključak: Samo kombinacijom infrastrukturnih ulaganja, urbanog planiranja i društvenih programa može se smanjiti rizik i posledice sve češćih i intenzivnijih toplotnih talasa.