Studija u Nature Communications ispituje 28 vrsta roda Heliconius i otkriva raspon života odraslih jedinki od 14 do 348 dana. Konzumacija polena delimično objašnjava produženi život, ali neke vrste zadržavaju duži vek i bez polena, što ukazuje na evoluirane mehanizme dugovečnosti. Merenja snage stiska pokazala su sporiji fiziološki pad kod polenom hranljivih vrsta, što ih čini vrednim modelima za istraživanje starenja.
Leptiri koji krše pravila: kako neke tropske vrste žive mesecima i šta nam to govori o starenju
Photo Credit: iStock
Život odraslih leptira kod velikog broja vrsta traje samo nekoliko nedelja. Ipak, neke tropske vrste iz roda Heliconius su izuzetak: neke žive mesecima, a zabeležena je i vrsta kod koje odrasle jedinke mogu doživeti skoro godinu dana.
Nova studija objavljena u Nature Communications analizirala je 28 vrsta Heliconius iz Centralne i Južne Amerike i utvrdila da se životni vek odraslih jedinki kreće od svega 14 do čak 348 dana. Istraživanje je dalo nove uvide u razloge za takvu varijabilnost.
Uloga ishrane — nije cela priča
Jedno od objašnjenja za produženi život bio je njihov neobičan jelovnik: dok većina leptira pije samo nektar, Heliconius takođe prikupljaju i jedu polen. Polen obezbeđuje dodatne amino-kiseline i lipide, što može podržati reprodukciju i održavanje telesnih resursa tokom dužeg života.
Kako su merili starenje
Naučnici su pratili fiziološko propadanje pomoću testa snage stiska izgrađenog za potrebe studije, nazvanog "The Pullinator". Merenja su pokazala da vrste koje konzumiraju polen pokazuju sporiji pad mišićne funkcije i zadržavaju telesnu masu i snagu duže nego srodne vrste koje ne jedu polen.
Evolutivni mehanizmi dugovečnosti
Međutim, ishrana ne objašnjava sve: čak i kada su neke vrste lišene polena, i dalje su živele duže od srodnih ne-pollenih vrsta. To ukazuje da su kod tih Heliconius vrsta evoluirale dodatne osobine koje usporavaju fiziološko propadanje — ne samo posledica trenutne dijete.
„Pokazujemo da ovi leptiri imaju evoluirane mehanizme dugovečnosti i da su razvili odloženo fiziološko propadanje, što ih čini izvanrednim modelima za proučavanje mehanizama koji omogućavaju dug život“, izjavila je dr Jessica Foley, vodeća autorka studije.
Zašto je ovo važno
Zbog kratkih životnih ciklusa, organizmi poput muva, crva i kvasaca često su korišćeni za istraživanja starenja. Vrste Heliconius sa produženim životnim vekom i sporijim fiziološkim propadanjem mogu postati novi modeli koji pomažu da se bolje razume povezanost ishrane, reprodukcije i starenja — sa potencijalnim implikacijama i za ljudsko zdravlje.
Ključni nalazi: raspon životnog veka 14–348 dana, veza između konzumacije polena i dužeg života, merenja snage stiska pokazuju sporije propadanje, i dokazi o evoluiranim mehanizmima dugovečnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
