WWA je utvrdila da bi aktuelni rekordni junski talas vrućine bio gotovo nemoguć pre 50 godina i da je ljudski uzrok nedvosmislen. Globalna temperatura porasla je za oko 1,1°C u tom periodu, a sličan talas 1976. bio bi za ~3,5°C hladniji. Noćne vrućine su danas znatno verovatnije (do 100x u poređenju sa 2003), a 45% od 854 grada beleži ili prilazi rekordima wet-bulb temperature; već ima stotina žrtava.
Rekordni junski talas vrućine u Evropi: analiza kaže da je ljudski uzrok nedvosmislen
High temperatures force tourists to seek shelter under an umbrella at the Colosseum in Rome, Italy, on June 24 2026. - Francesca Bolla/AGF/Shutterstock
Nova analiza mreže World Weather Attribution (WWA) utvrdila je da bi rekordni junski talas vrućine koji je ovog leta pogodio veliki deo Evrope pre 50 godina bio praktično nemoguć. Studija navodi da je zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima „nedvosmisleno odgovorno“ za intenzitet i verovatnoću ovih ekstremnih temperatura.
Analiza i glavni nalazi
WWA je iskoristila stvarne i prognostičke podatke da analizira tri najtoplija dana i noći ovog talasa na velikom delu kontinenta, upoređujući ih sa periodima ranijih velikih talasa iz 1976. i 2003. godine. Zaključak: kako dnevne tako i noćne temperature tokom posmatranog perioda bile bi „gotovo nemoguće" pre 50 godina, kada je globalna temperatura bila niža.
Commuters wait on a Paris Metro platform during hot weather on June 24, 2026 in Paris, France. - Annice Lyn/Getty Images
Prema studiji, svet se u poslednjih 50 godina zagrejao za skoro 2°F (1,1°C). Sličan talas u junu 1976. bio bi u proseku oko 6,3°F (3,5°C) hladniji. Autori napominju da rad još nije recenziran, ali da su korišćene peer-reviewed metode.
Noćne temperature i vlažnost — posebno opasni faktori
Noćne temperature takođe su rušile rekorde: Francuska je zabeležila najsmrtonosniju noćnu toplotu, a WWA procenjuje da su vrlo tople noći danas otprilike 100 puta verovatnije nego 2003. godine — talas iz 2003. povezan je sa više od 70.000 smrtnih slučajeva u Evropi.
World Weather Attribution
Analiza je obuhvatila i efekat visoke vlažnosti: u 854 grada širom 30 pogođenih zemalja, 45% gradova oborilo je ili se približilo istorijskim rekordima za wet-bulb globe temperaturu (kombinuje temperaturu, vlažnost, sunce i vetar). Visok wet-bulb nivo smanjuje sposobnost tela da se hladi i povećava rizik od toplotne iscrpljenosti i udara.
Posledice i društveni uticaj
Vrućina je već prouzrokovala stotine smrtnih slučajeva. U Španiji je, prema proceni nacionalnog sistema za praćenje mortaliteta, više od 200 ljudi preminulo za četiri dana; u Francuskoj je prijavljeno najmanje 55 utapanja tokom potrage za rashlađenjem. Talošenju su doprineli i masovni prekidi u radu železnice, nestanci struje, zatvaranje škola i turističkih atrakcija.
"Ovo leto pokazuje da pri 1,4°C globalnog zagrevanja ekstremne vrućine već dostižu granice naše društvene sposobnosti da im se suprotstavimo," napisali su autori. — Friederike Otto, Imperial College London
Šta to znači za Srbiju i region?
Iako su najveći udari primarno zabeleženi u zapadnoj i južnoj Evropi, ovakvi obrasci utiču i na Balkan: očekuju se češći i intenzivniji talasi vrućine, duži periodi visokih noćnih temperatura i veći rizik za zdravlje osetljivih grupa (stari, hronični pacijenti, radnici na otvorenom). Stručnjaci pozivaju vlasti da pojačaju mere zaštite — ranije upozorenja, hladni centri, prilagođavanje radnog vremena i sistemska dekarbonizacija.
Zaključak i poziv na akciju
WWA i drugi naučnici upozoravaju da bez brzog smanjenja upotrebe fosilnih goriva takvi ekstremi neće postati ređi. Ova analiza dodatno potvrđuje da je klimatska kriza već ovde i da zahteva hitne, široke i sistemske mjere prilagođavanja i ublažavanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
