U junu 1992. Vojska Republike Srpske pokrenula je operaciju da probije blokadu i uspostavi kopneni koridor ka Srbiji. Planovi su sačinjeni 21. juna, a ofanziva je počela 24. juna na frontu širokom oko 80 km. Modriča je oslobođena 28. juna, a proboj se poklopio sa Vidovdanom posle 42 dana opsade. Tokom operacije poginulo je 877 pripadnika VRS, uz gubitke u policijskim snagama.
Hoću koridor do Vidovdana: Kako je VRS probila blokadu 1992.
© Радивоје Павичић/Меморијални центар РС
Krajem maja 1992. situacija za Srbe zapadno od Drine postala je gotovo bezizlazna. Više od milion ljudi ostalo je bez hrane, lekova i goriva, gradovi su danima bili u mraku, a stanovništvo Krajine potpuno odsječено od istočnog dela Republike Srpske i Srbije. Blokada je za mnoge značila sporu i sigurnu smrt.
Humanitarna kriza i međunarodni kontekst
Još pre formalnog proglašenja nezavisnosti BiH, hrvatske snage prešle su Savu u martu i počinile zločine nad Srbima u Sijekovcu kod Broda. Nakon toga usledio je prodor prema jugu, prema Doboju, s namerom da se povežu sa jedinicama Teritorijalne odbrane BiH.
Pod optužbama o "srpskoj agresiji", Savet bezbednosti UN uveo je zabranu svih letova nad teritorijom novih vlasti u BiH, vojnih i civilnih, što je praktično onemogućilo hitne isporuke. Zbog nemogućnosti dopreme kiseonika u banjalučko porodilište, od 22. maja do 19. juna preminulo je 12 novorođenčadi.
Planiranje i naredba
Na komandnom vrhu 1. krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske general Momir Talić izrekao je naređenje koje je ostalo upamćeno po odlučnosti:
"Slušaj Simiću! Hoću koridor ka Srbiji preko Trebave. Najkraćim putem. Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da djeca umiru!"
Operativni planovi sastavljeni su 21. juna 1992. u selu Duga Njiva blizu Modriče. Ofanziva je počela 24. juna na frontu širine oko 80 kilometara. Novica Simić komandovao je Prvom taktičkom grupom, dok su ostale jedinice predvodili Mile Novaković, Slavko Lisica i Radmilo Zeljaja. Cilj je bio uspostaviti kopneni put ka Srbiji i osigurati zaledje Doboja.
Bitka za Modriču i proboj
Oslobađanje Modriče bilo je presudno. VRS je prvo stavila grad u poluokruženje, a potom tenkovskim udarima razbila utvrđene položaje Hrvatske vojske i HVO. Kako je svedočio oficir 1. oklopne brigade Branko Suzić: "Sve srpske kuće su bile popaljene, jer se radilo o prostoru po kome su do tog dana harale hrvatske horde." Oslobađanje je zabeleženo popodne 28. juna, a koridor je opisan kao "kozja staza" dug pet-šest kilometara.
Proboj se dogodio neposredno oko Vidovdana, nakon 42 dana opsade. Simićev raport Taliću glasio je: "Ovim je Koridor za Jugoslaviju uspostavljen, put je slobodan. Srećno!"
Nastavak borbi i posledice
Već 4. jula oslobođena je Derventa, što je omogućilo dalje napredovanje prema Odžaku. Borbe su se nastavile tokom leta i jeseni 1992. jer su hrvatske snage pokušavale da zadrže mostobrane kod Broda. Brod je konačno očišćen 5. oktobra, pri čemu su HV i HVO pri povlačenju uništile mostove preko Save.
Novoformirani koridor bio je izložen napadima HV i Armije BiH. Tokom jednog od napada, 10. septembra, trasa je presečena i dogodili su se zločini nad civilima u selu Bukvik kod Brčkog; VRS je 14. septembra ponovo otvorila koridor za saobraćaj.
Gubici
U operaciji "Koridor 92" poginulo je 877 pripadnika Vojske Republike Srpske, 15 pripadnika MUP-a Republike Srpske i 17 pripadnika policije Republike Srpske Krajine.
Napomena: Citati i neka svedočenja u tekstu preuzeti su iz knjige Operacija Koridor 92: Svedočenja heroja autora Marka Aćića, objavljene uz podršku vlasti Republike Srpske nakon rata.
Pomozite nam da budemo bolji.
