Hiljade Malavijaca vraćaju se iz Južne Afrike nakon talasa nasilja i napada na strane državljane. Povratnici često dolaze bez imovine i sredstava, a vlada Malavija i dobrotvori organizuju repatriaciju i osnovnu pomoć. Zvanični podaci se razlikuju — lokalni mediji navode oko 6.936 povratnika, dok su južnoafričke vlasti procesuirale preko 15.000 ljudi. Mnogi povratnici su izgubili domove, bili žrtve pljački ili požara i suočavaju se sa teškom reintegracijom.
„Ako Treba Da Umrem, Nek' Bude Ovde“: Hiljade Malavijaca Vraćaju Se Iz Južne Afrike Nakon Talasa Nasilja
Janet pose for a photo with youngest child and family members [Charles Pensulo/Al Jazeera]
Luchenza, Malawi — Kada je Janet Kapito 2022. godine napustila selo Lolo i otišla u Južnu Afriku, nadala se da će zaradom kupiti parcelu i sagraditi kuću u Malaviju. Umesto toga, 27-godišnja majka troje dece vratila se kući sa osmomesečnim detetom i gotovo bez ičega, nakon talasa nasilja usmerenog protiv stranaca.
Kapito je ispričala za Al Jazeeru da je i ono malo stvari koje je ponela ukradeno tokom povratka autobusom. „Posle početka protesta nisam izlazila napolje i nisam mogla da radim“, rekla je tiho pored nedovršenih temelja kuće koju je planirala da gradi od ušteđevine. Navela je da je zarađivala oko 2.000 randa mesečno radeći u restoranu u vlasništvu Nigerijca i dodala da joj je prašina na polju gde je sklonila tokom napada nadražila grlo.
Po dolasku na stadion Kamuzu, gde se povratnici prijavljuju i dobijaju pomoć pre raspoređivanja po opštinama, Kapito je dobila 70.000 malavijskih kvaca (oko 40 USD). Vlada Malavija, uz angažman dobrotvora, organizuje prevoz i pomoć hiljadama državljana koji su ostali bez posla, imovine ili sredstava za život.
Razlike u zvaničnim podacima
Prema lokalnim medijima, od početka repatriacije kući se vratilo oko 6.936 Malavijaca. Malawiјsko Ministarstvo za upravljanje katastrofama procenilo je da je približno 10.000 Malavijaca u nevolji, dok su južnoafričke vlasti saopštile da je 15.162 malavijska državljana procesuirano za deportaciju i repatriaciju. Te razlike odražavaju izazove u prikupljanju podataka tokom haotičnih događaja i različite faze procesa povratka.
Janet poses for a photo at a place where she was building a house. [Charles Pensulo/Al Jazeera]
Li�ne priče i posledice
Mnogi povratnici su podigли kredite pod visokim kamatama da bi otišli na rad u Južnu Afriku, a pandemija je dodatno narušila njihove prihode. Opisuju pljačke, spaljene kuće i noćne napade usmerene na strane državljane. Thokozani Mphola (33) iz Lomole rekla je:
„Rekla sam, ako ću da umrem, nek' bude u mojoj domovini.“Mphola je radila u fabrici koja pakuje pečeni kikiriki i odlučila je da se vrati i ne planira povratak, jer je bila svedok premlaćivanja stranaca na ulici.
Idrissah Akilemu, otac dvoje dece, ispričao je da mu je kuća u Johanesburgu spaljena tokom noćnog napada. „Shvatio sam da je ovo rat, a ne demonstracija“, rekao je po dolasku u Malavi. Mnogi se vraćaju sa svega nekoliko komada odeće, a nekima su stvari i donirane dok su čekali repatriaciju u privremenim prihvatilištima.
Šta sledi
Malavijska vlada kaže da je aktivirala „sveobuhvatan plan odgovora“ kako bi osigurala bezbedan i dostojanstven povratak građana, ali reintegracija u sredinama sa visokom nezaposlenošću predstavlja dodatni izazov. Dobrotvorne organizacije i lokalne zajednice prikupljaju pomoć, dok mnogi povratnici planiraju da pokušaju da pokrenu male poslove ukoliko uspeju da obezbede početni kapital.
Konstatacija: Povratak desetina hiljada radnih migranata iz Južne Afrike ističe ranjivost neformalnih radnika u vreme društvenih tenzija i političkih previranja. Dok brojevi variraju, ljudske priče o gubitku, strahu i nadi ostaju konstanta.
Pomozite nam da budemo bolji.
