Američki pčelari izgubili preko polovine košnica — Kakve posledice i šta možemo da učinimo?

Smanjena proizvodnja meda u SAD i rekordni gubici pčelinjih društava ostavljaju domaću ponudu daleko ispod potražnje, povećavajući zavisnost od uvoznog meda i ukazujući na rizik za oprašivanje jednog dela svetske hrane.

Šta se dogodilo?

Između aprila 2024. i aprila 2025. američki pčelari izgubili su oko 55,6% svojih održavanih košnica, prema nacionalnoj anketi Auburn University, Apiary Inspectors of America i Project Apis m. Komercijalne operacije koje imaju preko 500 košnica prijavile su prosečan gubitak od oko 62% u periodu jun 2024. – mart 2025. Ukupno je za manje od godinu dana nestalo oko 1,6 miliona košnica.

Bee populations are shrinking as colony losses reach historic highs. Because honey bees pollinate the crops people rely on every day, experts warn the stakes extend across the food system.Credit: Daniel Grill/Tetra Images / Getty Images

Glavni uzroci

• Varroa destructor: Parazit koji je glavni faktор kolapsa — nanosi fizičku štetu pčelama i prenosi viruse. Testovi USDA pokazali su otpornost varoa na amitraz u gotovo svim uzorcima.
• Pesticidi: Izloženost agrokemikalijama slabi imuni sistem pčela i čini ih podložnijim bolestima.
• Prakse komercijalnog oprašivanja: Masovni transport košnica (npr. radi oprašivanja badema u Kaliforniji) širi bolesti i stresira pčele.
• Monokulture: Iskorišćavanje jednog izvora nektara osiromašuje ishranu pčela i narušava imunitet.
• Klimatske promene: Ranija proleća, suše i poremećaji u periodima cvetanja utiču na dostupnost hrane i ponašanje rojenja.

Ekonomske i tržišne posledice

SAD su proizvele oko 116 miliona funti meda u 2025. (pad 14% u odnosu na 2024.), dok je godišnja domaća potrošnja procenjena na oko 550 miliona funti. Zbog manjka, država se oslanja na uvoz: preko 562 miliona funti meda uvezeno je 2024. (između ostalog iz Indije, Argentine i Brazila). Uvoz je 2023. činio oko 73% domaće ponude.

Masovni gubici u 2024–2025. ocenjeni su kao oko 600 miliona dolara izgubljenih prihoda (smanjena proizvodnja, izgubljeno oprašivanje, troškovi zamene društava). Jeftin uvozni med često drži cenu nisko i dodatno ugrožava domaće pčelare.

Americans eat about 550 million pounds of honey each year, but U.S. bees produce only a fraction of it. Record colony losses have widened the shortfall, making imported honey the nation's primary supply.Credit: RyanJLane / Getty Images

Problem falsifikovanja meda

Potražnja za medom povećala je i broj falsifikata — mešanje kukuruznog ili pirinčanog sirupa sa medom i prodaja kao „čistog“ proizvoda. Zastitni znak previše niske cene (npr. med za 3,80 USD) može ukazivati na nedostatak autentičnosti.

Moguća rešenja i pozitivne inicijative

• Tehnologija: „Pametne košnice“ sa senzorima za praćenje nivoa varoe i upravljanje temperaturom koje ubija grinje bez štete po pčele (u razvoju i testiranju).
• Regulativa: Predlozi poput Honey Integrity Act imaju za cilj povećanje transparentnosti i prevenciju falsifikata.
• Promena praksi: Smanjenje stresa tokom transporta, veća biološka raznovrsnost pašnjaka i diversifikacija izvora hrane za pčele.
• Podrška lokalnom pčelarstvu: Kupovina lokalnog, pravilno označenog i pristojno cenjenog meda pomaže održivosti malih proizvođača.

Šta možete da uradite vi?

• Kupujte lokalni med i platite pravu cenu — to podržava pčelare i podstiče održivu proizvodnju.
• Obratite pažnju na sumnjivo niske cene i tražite porijeklo i oznake kvaliteta.
• Sadite autohtone, nektarom bogate biljke i smanjite upotrebu pesticida u bašti.
• Podržite lokalne inicijative za očuvanje staništa i zakonske mere koje štite pčele.

„Ako jedete hranu ili dišete vazduh, trebaju vam pčele.“ — dr Noah Wilson‑Rich

Ova kriza nije samo američki problem — pad broja oprašivača utiče na globalnu sigurnost hrane i cene proizvoda. Lokalni izbori i politika mogu umnogome pomoći da se rizici smanje.