Svetska banka je utvrdila da je globalno sagorevanje gasa prošle godine dostiglo oko 167 milijardi m3, što je za 16% više nego 2012. i predstavlja treći uzastopni godišnji porast. Najveći deo dolazi iz devet zemalja, dok SAD beleže pad zahvaljujući infrastrukturi. Flaring oslobađa štetne zagađivače koji ugrožavaju zdravlje lokalnih zajednica, a dodatne emisije su ekvivalentne 5 miliona benzinskih automobila. Rešenja poput prikupljanja gasa i reinjekcije postoje, ali su ulaganja i regulativa nedovoljni.
Globalno sagorevanje gasa poraslo treću godinu zaredom — Svetska banka: "Idemo u pogrešnom pravcu"
Photo Credit: iStock
Svetska banka upozorava da proizvođači nafte i dalje pale gas koji se izdvaja tokom vađenja nafte umesto da ga sakupljaju ili koriste — što predstavlja veliko rasipanje resursa, povećava emisije stakleničkih gasova i zagađuje vazduh u zajednicama koje žive u blizini naftnih polja.
Prema izveštaju koji je citirao The Examination, globalno sagorevanje (flaring) gasa poraslo je i obeležilo treću uzastopnu godinu rasta. Prošle godine je, prema podacima Svetske banke, izgorelo oko 167 milijardi kubnih metara gasa — količina približna godišnjoj potrošnji gasa cele Afrike i za 16% veća nego 2012. godine.
Sagorevanje nastaje kada se gas koji se oslobađa uz sirovu naftu pali umesto da se prikuplja ili vraća u podzemlje. Veliki plamenovi iznad naftnih polja mogu goriti godinama i ispuštati mešavinu ugljen-dioksida, čađi i drugih opasnih zagađivača.
Ko su najveći emitenti
Najveći deo flaringa potiče iz devet zemalja: Rusija, Iran, Irak, Venecuela, Meksiko, Libija, Alžir, Nigerija i Sjedinjene Države. Iako su SAD zabeležile pad sagorevanja zahvaljujući novim cevovodima i većoj distribuciji gasa, povećanja u drugim državama (posebno u Rusiji, Meksiku i Iranu) nadmašila su tu dobit.
Zdravstveni i klimatski efekti
Sagorevanje oslobađa čađ i gasove poput oksida sumpora i dušika, koji su povezani sa respiratornim oboljenjima i drugim ozbiljnim zdravstvenim rizicima. Studije pomenute u izveštaju ukazuju na povezanost flaringa sa teškim respiratornim bolestima, kao i s negativnim posledicama po malu decu i novorođenčad.
Svetska banka procenjuje da je dodatno sagorevanje između 2024. i 2025. proizvelo količinu ugljeničnih emisija uporedivu sa time kao da je na putevima 5 miliona dodatnih benzinskih automobila.
„Idemo u pogrešnom pravcu, a razmere rasipanja prirodnih resursa i ekonomskog gubitka su zapanjujuće“, navodi se u izveštaju Svetske banke.
Aktivisti i lokalni lideri iz zemalja poput Nigerije opisuju flaring kao direktnu katastrofu za okolne zajednice. Nnimmo Bassey iz Health of Mother Earth Foundation rekao je za The Examination da su plamenici "kao ogromne peći" koje stvaraju intenzivnu buku, toplotu i traumu za stanovništvo.
Moguća rešenja
Rešenja su poznata: gas se može prikupljati i prodavati, prečistiti za domaću potrošnju ili reinjektovati u ležišta. Međutim, ulaganja i regulatorni okvir često izostaju, a industrijsko lobiranje i dalje usporava prelazak na čistije izvore energije.
Svetska banka i stručnjaci pozivaju na hitnije, sistemske mere — strožu regulativu, finansijske podsticaje i infrastrukturu — kako bi se smanjilo sagorevanje i ublažile posledice po klimu i javno zdravlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
